Da bi imali uspeha u podizanju zasada ovo morate znati

Ilustracija: sadnica kupine, foto: Bojan Kecman
Ilustracija: sadnica kupine, foto: Bojan Kecman

Da bi imali uspeha u podizanju zasada bilo koje voćne vrste neophodno je obezbediti pre svega kvalitetan sadni materijal. Bilo da se radi o običnim ili knip sadnicama, moraju biti zdrave i bez oštećenja, kao i da je potvrđen identitet odnosno autentičnost sorte i podloge. Moraju imati dobro razvijen korenov sistem koji ne sme biti zaražen rakom korena (Agrobacterium tumefaciens), nadzemni deo mora imati bar 1 m visine, deo iznad korenovog vrata ne sme biti tanji od 10-12 mm, a pupoljci ne smeju biti oštećeni. Pored sadnog materijala bitno je izvršiti i dobar odabir terena odnosno na pravilan način pripremiti zemljište za sadnju.

Sadnja gotovo svih voćnih vrsta se vrši na proleće ili u jesen. Prolećna sadnja se vrši u februaru ili martu mesecu, a jesenja sadnja se vrši od novembra meseca pa sve do pojave prvih zimskih mrazeva. U našim uslovima bolje se pokazala i preporučuje se jesenja sadnja voćaka, mada nije jedini preduslov za uspešnu proizvodnju. Razlog zbog koga se preporučuje jesenja sadnja jeste činjenica da je zemljište u tom momentu još uvek dovoljno vlažno, a ujedno i odgovarajuće temperature, da nakon sadnje i prekraćivanja korenovih žila dolazi do formiranja velikog broja korenovih dlačica koje u proleće naredne godine mogu odmah da krenu sa usvajanjem vode i hraniva. Kada se govori o prolećnoj sadnji, nju treba obaviti što ranije, već u februaru ili najkasnije do početka marta, ukoliko vremenski uslovi to dozvoljavaju, jer kasnijom sadnjom imamo znatno lošiji prijem sadnica.

Što se same tehnike sadnje tiče, nakon izvršene fine pripreme zemljišta za sadnju, razmeravanja i obeležavanja mesta za sadnju i otvaranja jamića ili brazda pristupa se pripremi sadnica za sadnju. Pre svega sadnice koje su izvađenje iz rastila, odnosno trapa, treba osvežiti tako što se korenov sistem potapa u vodu na 12 do 24 h. Svaka sadnica se pregleda pojedinačno. Vrši se detaljna kontrola korenovog sistema i nadzemnog dela sadnice, pri čemu se vodi računa da sadnice nemaju mehaničkih oštećenja i prisustva prouzrokovača bolesti i štetočina kao da sadnice nisu izmrzle ili počele da se suše. Sve sadnice koje imaju neka od spomenutih nedostataka se ne koriste u sadnji.

Korenov sistem se osvežava presecima na dužini od oko 25 cm (odnosno uklanja se1/3 dužine) čime se podstiče njegova regeneracija, a oštećene žile kao i one što se prepliću treba odstraniti. Korenov sistem radi boljeg prijema i razvoja se potapa u „kašu“ koja se sastoji od zemlje i goveđe balege u odnosu 2:1 uz dodatak vode i po mogućstvu nekih od fungicida radi sterilizacije. Mogu se koristiti preparati kao što su Ridomil (0,3%) ili Previcur (0,25%).

Sadnice se sade na istoj dubini na kojoj su bile u rastilu ili 2-3 cm dublje, odnosno pliće u zavisnosti od tipa zemljišta tako da spojno mesto bude iznad površine zemlje.

Ukoliko je spojno mesto ispod površine zemlje može doći do prevođenja na sopstveni koren, posebno kad se govori o jabuci. U tim situacijama podloga gubi svoju ulogu.

Sadnice prilikom sadnje treba blago protresti tako da zemlja dobro „obuče“ korenov sistem. Nakon sadnje vrši se gaženje zemlje oko sadnice čime se dodatno poboljšava kontakt korena sa zemljom, i uklanjaju se vazdušni džepovi. Nakon završenje sadnje obavezno se mora sadnica zaliti sa 10 l vode. Ukoliko se vrši sadnja u jamiće, poželjno je izvršiti i unošenje zgorelog stajnjaka i to 5 do 10 kg po sadnici, prva polovina dodaje se ispod, a druga iznad sadnice, pri čemu voditi računa da korenov sistem nije u direktnom kontaktu sa stajnjakom.

Nakon izvršene sadnje, bitno je zaštiti i mlade voćke od štetočina (zečevi, srne). Ukoliko voćnjak nije ograđen onda treba svaku sadnicu osigurati primenom plastične pletene mreže (mreža za izolaciju kuća).