Imajući u vidu prednost jesenje sadnje, najpovoljnije vreme za sprovođenje ove operacije je period od opadanja listova sa sadnica pa sve do ranih mrazeva . Većina ozbiljnih voćara opredeljuje se za jesenju sadnju jer je prijem zagarantovan. Uspeh u voćarskoj proizvodnji umnogome zavisi od pravilnog izbora mesta za podizanje voćnjaka, pa stoga izboru treba pristupiti veoma obazrivo . Iskustva iz prakse pokazala su da na različitim položajima i zemljištima voćke nejednako uspevaju tj. svakoj odgovaraju određeni uslovi sredine.
Klimatski faktori imaju veliku ulogu na dobro uspevanje i plodonošenje. Među njima najvažniji su:
– Toplota
– Svetlost
– Vetar
– Vlažnost vazduha
– Padavine
Toplota je činilac bez koga voćke ne bi uspevale. Bez uticaja toplote voćke ne bi rasle, razvijale se i plodonosile.
Svetlost je činilac neopohdan za održavanje i plodonošenje voćaka. Pojedine voćne vrste iziskuju dosta svetlosti da bi dobro uspevale. Količina svetlosti direktno utiče na itenzitet fotosinteze, razvitak krune kao i na zametanje i razvitak plodova.
Vetar je negativan činilac pa iz tog razloga treba birati položaje koji su manje izraženi delovanjem severozapadnih vetrova i košava.
Vlažnost vazduha ima uticaj na itenzitet transpiracije dok prevelika vlažnost može negativno uticati kako na razvitak korena, produžavanje vegetacije tako i na lošiji kvalitet plodova.
Padavine su veoma važne za obezbeđivanje obilnih prinosa i plodova dobrog kvaliteta. Voda ima najveći uticaj u rastvaranju i prenošenju mineralnih materija i organskih jedinjenja do svih delova voćaka. Takođe višak vode u zemljištu može negativno da utiče na razvitak voćaka, jer mali sadržaj kiseonika usled prevelike količine vode i povećanje sadržaja ugljen dioksida imaju negativno dejstvo na voćke.
Zemljišta na kojima se planira podizanje zasada poželjno je da su plodna, duboka, rastresita i umereno vlažna. Zemljišta koja su hladna, laporasta , peskovita a takođe i ona koja obiluju podzemnim vodama nisu pogodna za podizanje zasada.
Najpoželjnije je da se zasadi podižu na mestima gde su predhodno gajene okopavine ili strna žita. Pre podizanja zasada obavezna je i agrohemiska analiza zemljišta koja će nam dati informaciju o snabdevenosti zemljišta hranljivim elementima. Ukoliko je potrebno, najpoželjnije je odraditi popravku osobina zemljišta i prilagođavanje za gajenje određenih voćnih vrsta. Ukoliko ima mogućnosti, popravku izvesti unošenjem organskih đubriva prilikom rigolovanja, rH vrednost zemljišta reguliše se unošenjem kreča, dok visok nivo kreča u zemljištu nije pogodan faktor i takva zemljišta se ne preporučuju za podizanje višegodišnjih zasada.
Treba se potruditi da pre podizanja zasada negativne činioce eliminišemo ili smanjimo njihovo dejstvo na najmanju moguću meru, jer se nakon podizanja zasada popravke osobina zemljišta teško se izvode .