Zašto je poskupelo ulje

Ilustracija: laneno ulje, foto: pixabay

Poskupljenje ulja pojedinih proizvođača u Srbiji oko desetak odsto posledica je viših otkupnih cena te uljarice, a pomalo i već poznate poslovne politike proizvođača te namirnice da polako podižu cenu i pre nego što potroše stare zalihe sirovina, kupljene po nižim cenama, rekao je  stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.

„O cenama proizvoda odlučuju cene sirovina i slobodno tržište, a suncokret je ove godine plaćan skuplje, ali i ‘stare igre’ proizvođača da pre nego što potroše zalihe koje su obezbeđene po nižim cenama, lagano počnu da podižu cene proizvoda napravljene od jeftinijih sirovina“, rekao je Prostran za Betu.

Suncokret je prošle godine od proizvođača otkupljivan po 31 dinar po kilogramu, a ove po 36-37 dinara, odnosno po ceni koja je viša za oko 20 odsto.

Prostran je ocenio da se poskupljenje ulja za džep potrošača u ovom trenutku može „neutralisati“ racionalnijom potrošnjom.

„Poljoprivreda mora ponekad da naplati svoj rad. Ovogodišnje poskupljenje suncokreta zbog smanjene proizvodnje i pandemije biće motiv proizvođačima da povećaju površine pod tom uljaricom“, rekao je Prostran.

Da li će cenu ulja pratiti i cena šećera još je neizvesno jer većina proizvođača šećerne repe još nije naplatila tu robu.

Poljoprivrednik iz Stare i Pazove Jaroslav Fabri rekao je da još nije naplatio pre mesec dana prodatu repu i da ne zna cenu po kojoj će biti plaćena, ali da je otkupljivač rekao da „ne brine“.

Direktor poslovnog Udruženja mlinara i fabrika testenina „Žitounija“ Zdravko Šajatović rekao je da, iako se pšenica ove godine prodaje po višim cenama nego prošle godine, da ne treba očekivati značajnije poskupljenje brašna.

„Cena brašna uvek sporije raste od cene pšenice, a pšenice ove godine ima i viška i cena je porasla zbog stvaranja većih zaliha u svetu u strahu od pandemije“, rekao je Šajatović.

Dodao je da je, iako je cena pšenice 21,50 dinara po kilogramu, brašno u velikoprodaji košta oko 26-27 dinara za kilogram, a da je ponuda velika jer u Srbiji ima najmanje oko 3.000 mlinova koji rade u kontinuitetu, a „ko zna koliko njih još radi kada je povećana tražnja i raste cena“.

Istakao je da iako se desi da poraste cena brašna u malim pakovanjima od po kilogram da to neće uticati na cenu na veliko jer čini svega osam odsto potrošnje.