Više od 10.000 godina industrijsku  konoplju čovečanstvo je koristi na različite načine. Može biti lek za anksioznost i bolove, stočna hrana, energent i građevinski materijal. Jugoslavija je nekada bila njen najveći evropski proizvođač, a u Srbiji je nedavno bila u centru velike kontroverze. U pitanju je biljka industrijska konoplja, najpoznatija po tome što se iz njenog cveta dobija supstanca kanabidiol, poznatija kao CBD.

Određivanje optimalnog termina setve i setvene norme industrijske knoplje je od izuzetnog značaja,  jer se na taj način utiče na porast i dimenzije biljaka koje su u uslovima rane,  ili retke setve izuzetno visoke i robusne.

Ukoliko je glavni razlog gajenja konoplje proizvodnja zrna, optimalno vreme setve je kraj aprila do kraja maja. Kasnijom setvom ne dolazi do smanjenja prinosa zrna, već samo do smanjenja dimenzija biljaka koje su manje visine i tanjeg stabla čime je olakšana žetva. Kasnija setva nakon prvog maja se preporučuje ukoliko se konoplja seje radi zrna žitnom sejačicom na međuredni razmak 25 cm.

Minimalna temperatura klijanja iznosi 1 – 2 °C, a optimalna oko 30 °C. Pri temperaturi oko 7 do 9 °C seme puno brže niče. Optimalna temperatura za intezivan vegetativan rast iznosi oko 20 °C. Konoplja može izdržati niske temperature do – 4 °C.

Najbolja zemljišta za gajenje konoplje su černozemi, aluvijalna zemljišta i livadske crnice. Koliko konoplja reaguje na kvalitet zemljišta vidi se po tome da će ona u malom prostoru, ako je zemljište heterogeno (neujednačeno), znatno da varira u visini i ukupnom razvoju, pa se konoplja uzima kao kultura koja je pokazatelj plodnosti zemljišta.

Dobri rezultati u prinosu zrna su dobijeni i sa veoma kasnom setvom (početak juna), dok iskustva iz inostranstva ukazuju na mogućnost postrnog gajenja konoplje za zrno, kada se dobijaju izuzetno niske zakržljale biljke tankog stabla koje se lako skidaju kombajnom, ali sa nešto slabijim prinosom zrna. Sa smanjivanjem životnog prostora za svaku biljku u gustoj setvi ili sa kasnijom setvom porast je niži, a biljke manje debljine.

Za setvu konoplje posejanu na međuredni razmak 25 cm potrebno je oko 30 kg/ha semena. Dubina setve konoplje ne bi smela prelaziti 3cm jer se u suprotnom dobija neujednačeno nicanje i neujednačena visina porasta. Kasnije iznikle biljke usled nedostatka životnog prostora često ginu ili su zakržljale.

Maja Timotijević, predsednica udruženja ,, Konoplja“ navodi da u ovom polju postoji mnogo potencijala za srpsku privredu. “Mi bismo mogli da zaposlimo sve ljude koji imaju manje površine obradivog zemljišta. Prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji je 3-4 hekatara. Na toj površini ne možete da zaradite na uzgoju bilo čega drugog, ali možete na konoplji. Mi ne tražimo pomoć, već samo da bude kao u Hrvatskoj i da postoji razumevanje”, naglašava ona.