Prva pomoć i antišok terapija kod uboda pčele

Ilustracija. pčela, foto. pixabay
Ilustracija. pčela, foto. pixabay

Pri radu na pčelinjaku, pčelar pored opreme koju koristi,  kombinezon, rukavice i šešir,  obavezano mora da ima i antišok set .

Ubod pčele može izazvati lokalne, ili sistemske reakcije u organizmu. Lokalne reakcije organizma na ubod insekata manifestuju se na koži u vidu crvenila, otoka i bola,  koji nastaju kao posledica pčelinjeg otrova. Sistemska alergijska reakcija se manifestije koprivnjačom po celom telu (urtikarijom), oteklinama, povraćanjem i prolivom. U težim slučajevima osoba otežano diše, guši se i otežano guta najčešće zbog otoka jezika.

Kao najteži oblik preosetljivosti na ubod pčele može nastati anafilaktički šok,  kojeg prati  pad krvnog pritiska, kolaps, gubitak svesti, cijanoza sluzokoža, i na kraju smrt.

Otrovi ose i stršljena sadrže hemijski aktivnije supstance, pa su i alergijske reakcije teže, naročito kod uboda stršljena. Ose i stršljeni mogu da ubodu pčelara, više puta, za razliku od pčele koja prilikom uboda ostavlja žaoku iz koje se oslobađaju toksini.

 Nakon uboda pčela, potrebno je što pre pincetom, ili noktima odstraniti žaoku iz kože. Na mesto uboda insekta staviti hladne obloge i mesto uboda premazati antihistaminicima (hloropiramin-sinopen mast). Ukoliko se javi koprivnjača, otežano disanje, gušenje, oticanje kapaka,  neophodno je što pre zatražiti pomoć lekara. Kod koprivnjače, otežanog disanja i gušenja daju se antihistaminici i tointravenski. Ukoliko se jave znaci šoka (pad krvnog pritiska, kolaps, cijanoza) sprovodi se antišok terapija,  koja podrazumeva davanje adrenalina, antihistaminika i kortikosteroida.

Osobe koje su sklone alergiji i alergijskim reakcijama,  preporučuje se  da izbegavaju kontakt sa pčelama. Pčelarima savet, da  pri dolasku na pčelinjak, obavezna odeća po protokola, oprema,  bez mirisnih parfema.

Osobe koje su doživjele anafilaktičku reakciju,  ili boluju od astme,  savet  je da ponesite sa sobom (antihistaminik, adrenalin-Epipen, antišok terapiju).

Po zakonu, svaki pčelar je dužan da na svom pčelinjaku ima set za ukazivanje prve pomoći i antišok terapiju, kako za sebe,  tako i za osobe koje dolaze na pčelinjak.

Pčelar je u obavezi da ima knjigu poseta,  pri čemu svaki posetilac se upisuje u istu, pri čemu ostavlja podatke o sebi,  datum posete i da li je alergičan na pčelinji otrov.

Povezano

Iz ove kategorije