Grabež na pčelinjaku

Ilustracija: pčele, foto: Maja bee
Ilustracija: pčele, foto: Maja bee

Prva su na udaru slaba društva. Ona nemaju čime da se brane, a s obzirom na to da su malobrojna, slaba im je i straža. Tu stražarice ne mogu da stignu da zadrže agresora koji slobodno ulazi. Ako je grabež počela, stradaju domaće pčele, sa njima i matica, a med iz ćelija se odnosi. Na kraju ostaje samo opljačkano saće sa karakteristično iskidanim poklopcima ćelija meda koji je bio poklopljen i mrtve pčele.
Grabež može da bude i tiha, neprimetna. Ona se odvija bez borbe na letu. Tuđice ne napadaju u velikom broju, već se kroz pukotine košnice ili čak prolazeći kraj stražarica, uvlače u košnicu i neprestano odnose med. Ovaj beskorisni posao može da se pretvori u opšte stanje na čitavom pčelinjaku tako da svako pljačka svakog. Krajnji efekat je da se samo besmisleno troši sakupljena hrana, a da pčelar ni ne zna šta se događa.

Grabež je izazvan prirodnim nagonom pčela za opstanak i prikupljanjem hrane za prezimljavanje. Kada u prirodi nastane privremen nedostatak hrane pčele instinktivno istu traže, protivno njihovom prirodnom ponašanju, u pljačkanju drugih zajednica. Kako svaka pčelinja zajednica ima veći ili manji oblik samozaštite u tom pljačkaškom pohodu često strada deo pčela, ili čak i cela zajednica, što zavisi od intenziteta i trajanja grabeži. Mlađi neiskusniji pčelari mogu zameniti ples mladih pčela sa pojavom grabeži, što dodatno otežava rešavanje ovog problema.

Postoji nekoliko načina grabeži među pčelama, ali su najrasprostranjenije dve – tiha grabež, koja se pojavljuje postepeno, lagano pojačavajući tempo, i akutna grabež koja se pojavljuje iznenada, i gotovo ju je nemoguće sprečiti. Grabež se prepoznaje prema samoj aktivnosti pčela na letu ka košnici. Ukoliko primetite borbu pčela i delove voska, kako i pojačanu aktivnost ispred košnice, ali bez unosa polena to je dovoljan pokazatelj pojave grabeži. Može se izazvati nepažnjom prilikom pregleda košnica kada pčelar ostavi okvir s medom dostupan pčelama pa makar i na kratko. Zato se pregledi košnica moraju obavljati brzo i samo kada su neophodni. Takođe, važno je proveriti i kakvom je stanju matica. Ukoliko je stara ili uginula, a pčelar to nije primetio na vreme, takva zajednica postaje meta drugih pčela iz susednih košnica koje dolaze da opljačkaju oslabljeno pčelinje društvo. U toj borbi za samoodržanjem može doći do velikog uginuća pčela, što dovodi u pitanje opstanak same zajednice.
Grabež na pčelinjaku nije samo neugodna pojava, već je i jako opasna, i ukoliko se ne primeti na vreme može se proširiti na veći broj košnica posebno u periodu kada nema paše. Pčelinje zajednice bez matice, ili sa starom maticom podložnije su grabeži, zato je važno naglasiti da pčelinja društva nikako ne smeju ostati bez matice.