Badem (lat. Prunus dulcis) je drvo iz porodice ruža i verovali ili ne dalji je rođak breskvi, kajsija, višanja i drugog koštunjavog voća. Osim slatkog badema koji se koristi u ljudskoj ishrani postoji i gorki badem čije seme ima veću količinu cijanida i može biti otrovan ukoliko se konzumira u većim količinama. Ova vrsta badema najčešće se koristi kozmetičkoj industriji, ulje gorkog badema smatra se izuzetno kvalitetnim i dobrim za kožu, pa se veruje da može podariti večnu mladost i lepotu. Naučnicima je posebno zanimljiva stepska vrsta badema koja raste u Deliblatskoj peščari.
Veruje se da badem vodi poreklo iz Persije odakle se proširio u Siriju, Grčku, stari Rim. Plodovi badema pronađeni su u Tutankamonovoj grobnici, a u grčkoj mitologiji opisano kako je nastalo drvo badema. Predanje kaže da se prelepa Felida čekajući voljenog Demofonta od tuge pretvorila u uvelo drvo badema. Kada se vratio kući umesto voljene devojke mladić je zatekao drvo i od žalosti se razboleo. Bogovi su se smilovali pa je uvelo drvo oživelo, olistalo i počelo da otvara prelepe bele cvetove.
Badem je listopadno vitko drvo guste krošnje koje raste od četiri do deset metara sa prečnikom do 30 santimetara. Mlade grančice su isprva zelene, potom usled izloženosti suncu postaju ljubičaste, pa sive. Listovi su dugi od 8 do 13 santimetara sa nazubljenim ivicama i dugom peteljkom. Badem voli toplu, mediteransku klimu, cveta krajem februara ili početkom marta, a tek dve nedelje nakon cvetova pojavljuju se listovi. Cvetovi slatkog badema su beli, a gorkog ružičasti ili bledo ljubičasti i po tome se razlikuju. Plod je koštuničav, elipsastog oblika izuzetno bogat nutritivnim svojstvima, pa su ga naučnici svrstali u super hranu.
Ovaj epitet badem je zaslužio zbog bogatstva vitamina E, C i B1, B2, B 3, B 5, B 6 i B 9, kao i vitamina K. Izuzetno je kaloričan a osim nezasićenih masti bogat je mineralima, posebno magnezijumom, kalcijumom i fosforom. Ipak, najznačajniji njegov deo su proteini i ugljeni hidrati dok 100 grama svežeg badema ima 14 grama masti.
Iako važi za izuzetno zdravu namirnicu badem treba uzimati u ograničenim količinama, u suprotnom može doći do povećanja telesne težine, nadimanja ili čak predoziranja vitaminom E ili manganom. Stručnjaci savetuju da je dovoljno jesti šest do deset badema dnevno, osim ukoliko se ne koriste u lekovite svrhe, tada je dozvoljeno pojesti i više.
Prema istraživanju američkih naučnika bademi su poznati kao najdelotvorniji prirodni lek kada je u pitanju smanjenje lošeg holesterola. Bademi su bogati antioksidansima, monozasićenim mastima, magnezijumom i bakrom pa poboljšavaju zdravlje srca i krvnih sudova. Jedenje badema s ljuskom pomaže u sprečavanju ishemijskog srčanog udara ili drugih srčanih stanja, a dobar je i protiv dijabetesa tipa 2. Sadrži prirodne probiotike, pa popravlja crevnu floru, utiče na pravilan rad želuca, sprečava pojavu kamena u žuči i poboljšava moždanu aktivnost. Zbog obilja vitamina, posebno E badem je dobar zdravlje kose, sprečava nastanak bora jer podstiče proizvodnju kalogena, te umanjuje znakove starenja. U kozmetičkoj industriji kao osnova za brojne preparate koristi se bademovo mleko i ulje koje se može primenjivati i kao dodatak u ishrani.
Badem je priznato sredstvo za lečenje i u narodnoj medicini. Kinezi veruju da je šaka badema dovoljna da vas prođe glavobolja, a preporučuje se i protiv gorušice. Osim ploda badema u narodnoj medici se koristi i ulje za razne vrste masaža bolnih zglobova i mišića, kao i čaj od bademovih ljuski protiv urinarnih infekcija, posebno za bolesnike koji pate od ešerihije koli.
Za badem su vezani brojni običaji širom sveta. Stari Rimljani su na venčanjima na mladu i mladoženju bacali bademe kao simbol plodnosti, ljubavi i dobrog zdravlja. Šveđani jedu badem za Božić, koji sakriju u puding. Veruje se da će onaj ko pronađe badem biti srećan cele godine. Badem je opevan i u starim srpskim pesmama kao drvo pod kojim spava Hajduk Veljko dok u naručju drži prelepu devojku.
