Rezidba breskve

Ilustracija: zasad breskve, foto: S.K.
Ilustracija: zasad breskve, foto: S.K.

Breskva se može orezivati u toku celog perioda zimskog mirovanja ako vremenski uslovi to dozvoljavaju. U krajevima u kojima preti opasnost od poznih prolećnih mrazeva rezidbu treba odložiti do prestanka ove opasnosti. U našim agroekološkim uslovima najpovoljnije vreme za rezidbu je period od decembra do marta. Prilikom izvođenja rezidbe najpre se izaberu produžnice primarnih skeletnih grana. Letorasti odabrani za produžnice retko se prekraćuju, osim ako se želi sprečiti izduživanje skeletnih grana u visinu. Na isti način postupa se sa produžnicama sekundarnih grana. Breskva je posebno osetljiva na osvetljavanje krune, u protivnom brzo ogoljava u nižim delovima. Zbog toga je neophodna stroga izolacija /ogoljavanje, oslobađanje/ vrhova da bi se osvetlile i najniže grane. Ispod mesta izbijanja letorasta ostavljenog za produžnicu uklone se svi letorasti u dužini 10 do 20 santimetara skeletne odnosno sekundarne grane. Izolacija vrhova je neophodna i za primarne skeletne i za sekundarne grane.

Pošto se orežu primarne i sekundarne grane odnosno njihovi vršni – gornji delovi, pristupa se pravoj rezidbi na rod. Rezidba na rod podrazumeva odabiranje mešovitih rodnih grančica koje se ne orezuju, vodeći računa da budu pravilno raspoređene na rastojanju od 20 do 30 santimetara jedna od druge. Ostale grane naročito one koje izbijaju sa gornje strane primarne odnosno sekundarne grane, uklanjaju se do osnove radi bolje osvetljenosti i strujanja vazduha, kao i regulisanja rodnosti. Prema tome po obavljenoj rezidbi na stablu ostaju samo produžnice skeletnih i sekundarnih grana i najbolje zdrvenjene, dovoljno dugačke, pravilno raspoređene mešovite rodne grančice koje se ostavljaju neskraćene. Jačina odnosno intenzitet rezidbe zavisi od bujnosti svakog pojedinačnog stabla. Bujnije stablo se redovno više opterećuje rodom to jest ostavlja se veći broj mešovitih rodnih grančica i obrnuto.

U normalnim uslovima smatra se da breskva stara šest godina treba da ima jednu trećinu letorasta dugačkih 60 do 100 santimetara, a starija stabla jednu trećinu letorasta dugačkih 40 do 80 santimetara. Stabla stara od 8 do 12 godina treba, da bi bila sposobna za normalan rod, da imaju novi prirast u granicama između 30 do 50 santimetara. U cilju regulisanja redovnog plodonošenja, dobijanja plodova izvrsnog kvaliteta i pravilnog opterećenja svakog stabla, prilikom rezidbe može se obaviti takozvano orijentaciono projektovanje prinosa. To se postiže ako se broj ostavljenih mešovitih rodnih grančica pomnoži sa brojem plodova koji će se na svakoj grani ostaviti (prosečno 4 do 6 plodova) i prosečnom težinom ploda određene sorte.

Povezano

Iz ove kategorije