U današnje vreme mnogi naučni radnici smatraju da se zasigurno 70 % azota potrebe soje za noramalan rast i razvoj obezbeđuje sa sposobnošću same biljke fiksacijom azota iz vazduha. Naravno ostali deo od nekih 30 % azota se mora nadoknaditi putem meliorativnog đubrenja. Moramo naglasiti da od ukupne količine usvojenog azota azotofiksacijom 70-80 % iskoristi biljka za svoj rasti i razvoj dok preostali deo do 100 % koriste kvržične bakterije za svoju životnu aktivnost.
Iz ovoga proizilazi da je pogrešno mišljenje kako se soja može gajiti bez đubrenja. Dakle, da bi se dobili prinosi koji opravdavaju njihovo gajenje, mora se đubriti soja u kombinacijama startnih đubriva gde je prisutna i određena količina azota. Bitno je naglasiti da u početnim fazama rasta i razvoja je najpotrebnija količina azota od nekih 30 % od njenih potreba, dok će ostalu količinu azota nadoknađivati pravilno razvinene kvržične bakterije na samom korenu soje. Kako bi pravilno formirali kvržične bakterije na soji, moramo naglasiti da zaražavanje sojevima bakterija mora se odvijati bez direktnih uticaja ultaljubičastih zraka iz razloga fotolabilnosti, te bi se pod uticajem svetlosti izostavilo pravilno formiranje kvržičnih bakterija a samim tim bi soja morala dodatno biti nahranjena mineralnim oblicima azota kako ne bi došlo do podbačaju u rodu.
