Bliži se april da li ste uradili ovo u povrtarstvu

Ilustracija: Plastenik, fotografija: Marko Miladinović, Domaćinska kuća
Ilustracija: Plastenik, fotografija: Marko Miladinović, Domaćinska kuća

U martu, posebno posle prve dekade, počinje setva rasada paprike i paradajza na otvorenom polju, dok je druga polovina ovog meseca rezervisana za početak setve bostana za proizvodnju u niskim plasteničnim tunelima, a zatim i na nastiranom zemljištu u standarnoj tehnologiji. U kojim poslovima su sada i šta predstoji, kao i zbog čega je period mrazeva kritičan za povrtare, priča prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, februara i marta u plastenicima i staklenicima uglavnom se proizvodi rasad povrća. Takođe, obično se organizuje i druga proizvodnja salate, spanaća, rukole, rotkvice, celera, praziluka. Svo ovo povrće namenjeno ja za svežu potrošnju. U martu povrtari počinju proizvodnju rasada u objektima bez dodatnog zagrevanja, najčešće namenjenim za proizvodnju na otvorenom polju.

Ipak, martovski sneg, sve do početka treće dekade, pogodan je za proizvodnju na otvorenom  jer u zemljištu obezbeđuje značajne količine vode koja se nakon topljenja snega idealno akumulira . Ali, ako se sneg zadrži predugo pomera rokove setve povrća na otvorenom polju. Tu se misli na grašak koji se seje najranije, od 5. do 25. marta. Prva polovina marta pogodna je i za setvu korenastih povrtarskih vrsta, kao što su peršun i paštrnak. Ako ima snega, rokovi se pomeraju na kraj treće dekade marta i prve dekade aprila, što pomera vreme pristizanja ovih kultura, kaže naš sagovornik.

Prema rečima prof. dr Žarka Ilina, šargarepa se za ranu svežu potrošnju na zelenim pijacama na otvorenom polju seje u trećoj dekadi marta. Ona je osetljiva na prolazak stadijuma jarovizacije, te joj setva pre ovog perioda ne odgovara. Grašak, peršun, paštrnak i mrkva ubrajaju se u grupu umerenih povrtarskih vrsta i veoma su otporni na niske temperature. Grašak podnosi čak -8 stepeni C,  a peršun, paštrnak i šargarepa i do -3 stepna i to u fazi klijanja i nicanja.

-Ukoloko ovo povrće slučajno nikne u nepovoljnim uslovima, može doći do nakupljanja antocijana – mehanizma odgovora biljaka na niske temperature. Problematična je mrkva i to ne zbog osetljivosti na niske temperature već zbog toga što pri setvi ranijoj od 20. marta, tokom aprila i maja veoma lako prolazi stadijum mineralizacije, pa može da se dogodi da u maju umesto dobro razvijene bujne vegetacione mase, dobijemo i do 90 odsto zadebljalih korenova. Iz ovih razloga dobijaju se cvetna stabla pri čemu sve rezervne materije zadebljalog korena prelaze na formiranje nadzemnih organa, a to je nepoželjno u godini proizvodnje merkantilne mrkve, zaključuje Ilin.

Povezano

Iz ove kategorije