Na samo nekoliko kilometara od Guče, u srcu Dragačeva, nalazi se selo Milatovići. Naziv sela potiče još iz 17. veka i zna se da je na istoj geografskoj širini kao Zlatibor, Jahorina i Šibenik. Milatovići su 1910. godine imali 841 stanovnika, 1961. godine najviše, čak 1275, a na popisu 2011. taj broj je prepolovljen. Tada su Milatovići imali 626 duša ili isto koliko neke davne, daleke 1870. Godine. Iz Milatovića se pruža neverovatan pogled na Jelicu, dok čitavim pejzažom dominira brdski krajolik. Putem nećete naići na puno meštana, a za to postoje dva razloga: ili su otišli iz sela ili su na svojim njivama.
Porodično imanje Ćurčića prostire se na nešto više od deset, dok je šest hektara pod voćem. Sve je veoma uređeno, a najveći deo zasada zauzimaju šljive i kruške. Od ovog voća pravi se izuzetna rakija, zbog koje vredi prevaliti čak i duži put i izdržati veće muke. Sveže kruške sorte vilijamovke se mogu kupiti direktno na imanju, što predstavlja još jednu delatnost ovog gazdinstva.
Domaćin Vladimir Ćurčić, diplomirani ekonomista stara se o održavanju ovog imanja, kao i o čitavom procesu proizvodnje rakije i njenoj distribuciji. Porodična tradicija se ne sme izneveriti, kazan se u ovom domaćinsktvu nikada nije gasio.
Po rečima Vladimira, njegov otac Gradimir Ćurčić je prvi zasadio nove sorte šljive stenlej. Na izričit zahtev glavnog tehnologa zaduženog za kvalitet Dragačevke Zlatne, pored stenleja dodaje se tačno određeni procenat autohtonih sorti šljiva: crvene ranke, madžarke, cerovačkog piskavca, kako bi se sačuvala prepoznatljiva aroma prave srpske šljivovice. Porodica se bavi proizvodnjom rakije više od 200 godina. Ipak, brend je pod imenom Dragačevka Zlatna registrovan pre pet godina i od tog trenutka proizvodnja je standardizovana.Voćarima i proizvođačima rakije u Srbiji na raspolaganju su brojne mere državne podrške zahvaljujući kojima mogu unaprediti svoju proizvodnju, investirati u preradu i ostvariti bolju zaradu, a jedan od primera jeste Vladimir Ćurčić iz sela Milatovići kod Guče koji je koristeći podsticaje uspeo da otvori destileriju za proizvodnju rakije odličnog kvaliteta.
Međutim i pored porodične tradicije i posvećenosti, proizvodnju su uspeli da unaprede tek kada su
Vladimir ističe da su u poslednjih pet-šest godina koristili ukupno pet podsticajnih sredstava iz programa nacionalnih mera, zahvaljujući kojima su kupili dva traktora, zanovili sve priključne mašine i kompletan mašinski park za preradu voća i nabavili praktično svu opremu za jednu malo veću destileriju za proizvodnju jakih alkoholnih pića.
“U našoj proizvodnji imamo dve vrste voća krušku i šljivu, od kojih proizvodimo naše premijum rakije. Godišnja proizvodnja je od 70 do 100 tona,zavisno od godine, plasiramo na domaćem tržištu, u dve zemlje smo počeli izvoz u manjim količinama, nadamo se povećanju godišnjeg prometa”, navodi Đurčić.
On ističe da i dalje prate sve mere koje se objavljuju i planiraju da i dalje konkurišu za subvencije.
“Upravo nam je na redu kupovina novih kazana, proširenje proizvodnih kapaciteta u smislu objekata. Mogu slobodno da kažem, da nije bilo subvencija jako teško bi ovaj razvoj tekao”, ističe Ćurčić.
Od cveta do opojnih kapi, Dragačevka Zlatna putuje uz glasnu pesmu tri snažna traktora koji opslužuju voćnjake Ćurčića, kroz jedan od tri lampeka, preko sudova za prihvat komine od pedeset tona pa neki od bakarnih kazana od po 150 litara sve do burića od plemenite hrastovine gde je obavezno najmanje petogodišnje `ležanje`. Sledi zatim filtriranje i snižavanje temperature sa 60 na 45 stepeni uz pomoć destilovane vode. Dragačevka Zlatna trenutno je na `ležanju` uz sestrinski nektar, rakiju Vilijamovku koja na tržište dolazi naredne godine. U najskorije vreme, vrhunsko piće potećiće i iz zdrave i krupne dunje i slatke kajsije. Da čačanskim, kragujevačkim, beogradskim boemima i turistima sofisticiranog ukusa na Zlatiboru, Dragačevka Zlatna uvek bude blizu srcu, brinu veliki i pouzdani distributeri poput Trgo-juga, Bolera i Mivexa. Za one pak koji bi svoju dušu da razgale Dragačevkom Zlatnom podalje od vreve restorana i turistickih centara, Ćurčići, na svom imanju okićenom darovima vrednog rada i raskošne prirode, grade degustacionu salu za namernike ali i one, jednako dobrodošle, slučajne goste. Dakle, poziv od srca iz srca tradicionalno najbogatijeg kraja za proizvodnju rakije. Probajte… ostaćete joj verni. Dragačevka Zlatna.
