Cvetanje bagrema zavisi od položaja i vremenskih prilika, a beleške mnogih naših pčelara govore da kod nas bagrem cveta u periodu 6-20. maj. Bagremova paša je najčešće kratka i nesigurna, jer su vremenske prilike u vreme cvetanja nepovoljne (hladno i kišovito, ili jako toplo i vetrovito).
Pri prognozi cvetanja bagrema potrebno je da se na svakih 100 metara nadmorske visine doda 4-6 dana kasnijeg cvetanja bagrema. U većini slučajeva je bolje da bagrem procveta u drugoj polovini maja zato što je tada vreme stabilnije, toplije, a sve to povoljno utiče na lučenje nektara.
Prinos bagrema zavisi i od starosti zasada. Ako je starost preko 30 godina, prinos po hektaru znatno opada i u 36. godini iznosi 192 kg meda po ha. Najbolje medi šuma starosti 15-ak godina, i daje do 420 kg meda po ha. Veliku prednost imaju stacionirani pčelinjaci u brdsko-planinskim predelima, jer bagremova paša traje duže (ponekad čak i do 10 dana).
Za poslednjih 40-50 godina u mnogim mestima u Srbiji podignute su nove bagremove šume.
U pčelarskoj praksi, uobičajeno je da se početak cvetanja bagrema prognozira na osnovu cvetanja ranocvetajućih voćaka. Tako, računa se da oko šest nedelja posle cvetanja kajsije procveta bagrem. Cvetanje bagrema očekuje se i 24 do 25 dana posle cvetanja jabuke. Cvetanje šljive džanarike (Prunus cerasifera Ehrh.), takođe je čest orijentir za prognoziranje cvetanja bagrema. Računa se da bagrem počinje da cveta 37 do 39 dana od početka cvetanja džanarike (D. Jevtić, 2001), koja prosečno najranije procveta 25. marta, a najkasnije 4. aprila. Takođe, kada u proleće primetimo prve lisne i cvetne pupoljke između trnova na granama, možemo već tada grubo računati da će taj bagrem procvetati posle 40 do 45 dana. Kada cvetni pupoljci bagrema dostignu dužinu od dva centimetra, možemo očekivati da će sa cvetanjem početi za 15 dana. Međutim, ako između cvetanja navedenog voća i bagrema okiši i zahladi, period između cvetanja ovih biljaka i bagrema biće duži, a ako znatno otopli, biće kraći.
Zbog toga, u prognoziranju početka cvetanja bagrema, navedeni rokovi su nepouzdani. Veća pouzdanost prognoziranja postiže se istovremenim praćenjem termina cvetanja voća, analizom vremenskih prilika zabeleženih u martu i u prvoj polovini aprila, i praćenjem kratkoročne i dugoročne (sezonske) vremenske prognoze za naredni period.Stanje pčelinjih zajednica u proleće u velikoj meri opredeljuje aktivnosti i postupke koje pčelar treba i može preduzeti kako bi ih što bolje pripremio za glavnu – bagremovu pašu. Retke su godine kada vremenske i fenološke prilike utiču u tolikoj meri da potpuno izostane bagremova paša. Jakim i kvalitetnim pčelinjim zajednicama dovoljno je samo par dana da na bagremu ostvare prinose koji po količini ekonomski opravdavaju uložen trud i sredstva u prolećni razvoj, pa i u održavanju zajednice tokom cele godine. Primer za to je 2013. godina, kada se mali broj pčelara pohvalio prinosima na bagremovoj paši. Bili su to pčelari koji su tokom ranog i kratkotrajnog cvetanja bagrema imali jake pčelinnje zajednice. Učimo na takvim primerima.
