U ovom trenutku puno je raznovrsnih poslova. Pčelarima koji žele da uvećaju broj pčelinjih društava pomaže sama priroda. Uslovi za odgoj matica su idealni. Ukoliko pčelinjak već nije na nekoj od burnih paša (bagremca, facelije) u toku su pripreme za medobranje lipe i suncokreta. Na prvi pogled to ne iziskuje veštinu jer matice već dovoljno dugo nose veoma dobro i pčela je toliko da pored samog gnezda zaposedaju brojne ramove medišta ali, za potpuno iskorišćenje paše, neophodno je da u pčelinjem društvu preovlađuje i nagon za sakupljanjem hrane. Zajednice koje roje najčešće donesu malo meda, a da problem bude veći, rojev nagon će uticati na smanjeni prinos čak i ako se javio u poslednjih šest nedelja pred početak paše. Takve zajednice podbacuju u proseku za 30% u odnosu na društva u kojima su matice nosile neometano.

Mali je izbor postupaka za odlaganje rojevog nagona. Jedan od uspešnih je objavljen 1893. godine u časopisu američkih pčelara pod naslovom Demareov (Demaree) plan. Neobično ime ovog postupka je pretpostavljalo da pčelar poznaje okolinu, da je kroz ponašanje pčela uočio trenutak u sezoni u kojem većina zajednica ulazi u rojev nagon, te da neposredno pre toga preduzme nešto (planirano) u nameri da ih odvrati od rojenja.

Demare je pčelario sa Dadan-Blatovom košnicom i maticu bi samo sa ramom legla ostavio u jednom nastavku. To telo bi popunio sa praznim satovima i onim sa satnim osnovama, te postavio na podnjaču. Ostale ramove legla bi poređao u drugo telo i nastavio nad novo plodište razdvojivši nastavke pregradom za maticu.
Demareov metod se primenjuje i danas, bilo u izvornom obliku bilo sa manjim ili većim izmenama. Žarko Simin, velikan srpskog pčelarstva, predlagao je da se podeljeno društvo (dosta rano u sezoni jer mu je bagrem predstavljao razvojnu pašu) iskoristi kako bi se uvela druga matica. Obe bi nosile sve do samog početka cvetanja suncokreta a zatim bile spojene u jednu zaista orijašku zajednicu koja je na ruskim sortama kao od šale donosila stotinak kilograma meda.