Kasni kupus se rasađuje kada rasad ima pet-šest dobro razvijenih pravih listova. Pred rasađivanje i čupanje, rasad treba dobro zaliti dan ranije, jer se biljke dobro obezbeđene vodom brzo oporavljaju i ukorenjivaju. Prilikom vađenja, rasad ne treba direktno čupati, nego prethodno potkopati i podignuti lopatom. Pre rasađivanja rasad treba probirati. Odbacuju se biljke sa oštećenim temenim pupoljkom – buduća glavica, kao i slabe i bolesne biljke. Gajenje kupusa iz rasada je najrasprostranjenija tehnika. Mlade biljke se
mogu proizvesti u stakleniku, plasteniku, ali najčešća proizvodnja je na otvorenom polju. Bitno je da je zemljište ili zemljišni supstrat proveren i dezinfikovan.
Osnovni način proizvodnje kasnog ili jesenjeg kupusa jeste proizvodnja rasada, mada se dosta uspešno može proizvesti i direktnom setvom iz semena. Kupus obrazuje veliku nadzemnu masu, plitak korenov sistem i slabo razvijen, tako da su veliki zahtevi ove kulture prema vlažnosti zemljišta tokom cele godine. Prednost proizvodnje kupusa preko rasada je u manjem utrošku semena, lakšoj nezi, što se odražava na celokupnu proizvodnju. Veoma je važno da se rasad kupusa ne proizvodi na mestu gde se ranije proizvodio, zbog pojave bolesti i štetočina. Biljke se sade dublje nego u leji, odnosno sve do kotiledona. Zemlja oko žila korena treba dobro da se sabije da ne bude vazduha oko njega, jer može doći do propadanja biljaka. Biljke se rasađuju na 50-60 u redu i 60-70 cm između redova.
Optimalni rokovi za sadnju kasnih kupusa su od 20. juna do 20. jula ( ORION i NS-FUTOŠKI). Uglavnom je najbolje saditi u prvoj ili drugoj dekadi jula. Posle 20. jula rasađivanje je kritično, pošto je ograničavajući faktor u proizvodnji kasnog kupusa dnevna temperatura tokom oktobra i novembra. Više autora je konstatovalo da jedan letnji dan vredi za postrne useve više od 10 jesenjih dana.
Pre setve dobro je u zemljištu uneti kombinovano mineralno đubrivo NPK 15:15:15 u količini od 0,5 kg na 10m². Setva može biti ručno i mačinski. Ručna setva se uglavnom izvodi u redove, na rastojanju od 10-30 cm. Dubina setve treba da je 1-2 cm. Setveni sloj treba da je rastresit, i poželjno je posejano seme pokriti mešavinom , dobro zgorelog stajnjaka, zemlje i peska, lako utaba i dobro zalije. Pri ovakvoj setvi, kupus niče za 7 dana. Da bi bio dobar rasad treba ga umereno i redovno zalivati. Da bi rasad ojačao, treba ga prihraniti , i voditi računa o pojavi bolesti i štetočina.
Posebnu vrstu đubrenja predstavlja prihrana preko sistema kap po kap. Ovaj sistem je u proizvodnji kupusa prisutan za sada samo u plastenicima i plastičnim tunelima u kojima se proizvodi rani kupus. Ovaj sistem pored namene kojom služi utiče i na smanjenje relativne vlažnosti vazduha u plastenicima. U ranoj proizvodnji ovo može biti korisno, jer se relativna vlaga vazduha kreće na nivou od 98-100%. Ovakva visoka vlažnost odličan je preduslov za pojavu bolesti na kupusu. Zalivanje u plastenicima za ekstra ranu proizvodnju može da se izvodi rasprskivačima i sistemom kap po kap. Treba voditi računa o količini vode koja se može dodati, da ne bi došlo do toga da i pored sistema za navodnjavanje biljke trpe od nedostatka vode. Rasprskivači moraju biti dobro raspoređeni, kako bi svi delovi plastenika dobili dovoljnu količinu vode, a da pri tome preklapanja budu minimalna.
Kvalitetan rasad treba da je čvrst, zdrav, sa najmanje četiri normalna lista i dobro razvijenim korenovim sistemom. Radi sigurnosti potrebno je proizvesti oko 10% više rasada, zbog kasnijeg popunjavanja mesta gde rasađivanje nije uspelo. Dan pre rasađivanja rasad kupusa treba dobro zaliti. Tokom letnjih dana, kada dnevne temperature dostižu 25-30 stepeni, treba smanjiti norme zalivanja. U slučaju da temperature prelaze 30 stepeni, leje treba zaštititi zelenom mrežom ili na bilo koji način zaseniti, no zemljište se mora stalno vlažiti.
Proizvodnju rasada kasnog kupusa treba shvatiti kao ozbiljan i stručan posao, jer samo tako dobićemo kvalitetan rasad, koji je predusev za uspešnu i zdravu proizvodnju kupusa, a samim tim i dobijanje što većeg prinosa.
