Obrada zemljišta u zasadu ribizle ima za cilj da održi površinski sloj zemljišta u rastresitom stanju, da poboljša vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta, zatim da olakša upijanje i zadržavanje vode, da se organska i mineralna đubriva,unesu u zonu korenovog sistema i da uništi ili spreči razviće korovskih biljaka. Sve ovo najbolje se može postići ukoliko se na vreme i adekvatno obavi jesenja obrada i nekoliko površinskih obrada zemljišta u toku vegetacije.
Osnovna obrada, odnosno jesenje oranje, izvodi se nakon završetka vegetacije. Prilikom izvođenja ove obrade mora se voditi računa o dubini obrade (ne bi smela biti veća od 12-15 cm) kako se ne bi oštetio korenov sistem. Svake treće ili četvrte godine, u zavisnosti od tipa zemljišta i sadržaja hranljivih materija u njemu, preporučuje se dublja obrada (20-25 cm) uzanog pojasa između redova kako bi se organska, kalijumova i fosforna đubriva unela u zonu korenovog sistema.
Površinskom plitkom obradom (kultiviranjem, tanjiranjem, freziranjem, prašenjem), uništavaju se korovske biljke, razbija pokorica i sprečava gubljenje vlage iz zemljišta. Broj površinskih obrada zavisi od stepena zakorovljenosti, od učestalosti i količine padavina i od fizičkih osobina zemljišta. Plitka obrada zemljišta (2,5 do 5 cm dubine), može se primeniti naročito u međurednom prostoru za suzbijanje mnogih korova. Preterana obrada može se negativno odraziti na strukturu zemljišta i dovesti do erozije kao i do sabijanja zemljišta. Posebno treba biti oprezan pri obradi zemljišta u neposrednoj blizini sadnica, kako se ne bi oštetio koren biljaka. Prilikom obrade prostora unutar reda, mehanička obrada se može dopuniti primenom različitih materijala za malčiranje.
Prva obrada obavlja se rano u proleće kada se sneg otopi i zemlja malo prosuši. Nikako ne treba kultivirati isuviše vlažno zemljište jer se gaženjem zemljište sadbija a kada se prosuši ne raspada se već ostaje u grudvama koje se kasnije teže razbijaju. Takođe, nije dobro ni ako se zakasni sa ovom obradom jer se u tom slučaju na površini stvara pokorica koja pojačava isparavanje vlage iz dubljih slojeva zemljišta.
Drugo kultiviranje se obično obavlja nakon završetka cvetanja ribizle, a osnovni cilj ove obrade je razbijanje pokorice i uništavanje korovskih biljaka.
Treća obrada zemljišta se obavlja posle berbe. Veoma je važno obaviti obradu zemljišta posle berbe kada je zemljište ugaženo i sabijeno. Ova obrada se obavlja obično na dubini 8-10 cm da bi se popravila struktura ugaženog zemljišta pri berbi, da se unište korovi i opali plodovi zatrpaju, a ujedno doprinosi i daljoj aktivnosti biljaka koja nikako ne sme prestati kako bi se formirali cvetni pupoljci za narednu godinu, biljke bolje pripremile za zimu i obezbedile korisne rezervne materije u tkivima. Poslednja površinska obrada zemljišta obavlja se sredinom avgusta i to plitko jer ima za cilj da razbije pokoricu i uništi korove.
