Na jedanaestoj  izložba autohtonih sireva Balkana, čuveni „Balkan Cheese Festival“ koja je održan 26. i 27. juna na prostoru Botaničke bašte u Beogradu, pažnju nam je privukao štand Filipa i Jovane. Filip je bio raspoložen da za naš portal ispriča njihov početak i sve o proizvodnji kozjeg sira, iz Banatske Topole.

U početku. pre sedam godina, na farmi je bilo 25 koza, sada imaju 320, rase alpina i mursijana, španska rasa.

„Uzgajamo francuske alpske koze (Alpine) i za njih smo se odlučili na samom početku. Reč je o kozama koje spadaju u mlečne rase i koje su dosta otporne, a zahvaljujući dugotrajnoj selekciji postižu dobre rezultate, kada su u pitanju količine kozjeg mleka.

Mursijsko – granadska ( murciano – granadina ) rasa se  prvenstveno uzgaja radi proizvodnje mleka,  iako je veoma dobra i za proizvodnju mesa – jarići mogu da dosegnu u proseku do 7 – 8 kg žive vage .

Ovo je nova rasa koza kod nas, dolazi iz Španije. U Španiji ih ima 400 do 500 hiljada. Mlečne masti ima 5,6 -5,8, i proteina od 3,6 do 3,8 odsto. Za razliku od drugih koza, ove koze dosta jedu celuloze, jer  celiloza povećava masnoću mleka. Obožavaju pašu, jedu sve oko sebe,  ne biraju. Pare se nezavisno od doba godine, kako kažu kao krave.

Kako ističe Filip, hranu za koze većim delom proizvode, jer u svojoj okolini nemaju pašnjake. Na površini od sedam hektara uzgajaju kabastu hranu, a zemlja koju obrađuju nije njihova, već je uzimaju pod zakup od države. Žitarice moraju da kupuju, dok ne počnu sopstvenu proizvodnju.

 Pričalo se da je kozarstvo jedna od najisplativijih grana stočarstva u Srbiji, praksa im je pokazala da to baš i nije tako. Ipak, i pored svih problema, želja i volja da budu uspešni u tome što rade, nije ih napustila.  Filip je veterinarski tehničar i po njegovim rečima, bavljenje kozarstvom kao primarnom delatnošću nije jeftino i ulaganja nisu mala.  Dnevno  imaju 350-400 litara mleka, nešto moraju da predaju mlekari, mada nisu zadovoljni cenom, ali ne mogu sve da prerade  u sir, jer još nemaju tržište za velike količine.

Imaju pomoć od države i to subvencijama za umatičena grla, kao i u premijama za mleko. Jovana je konkurisala za na konkursu za mlade poljoprivrednike, ali nažalost kao ona kaže nije prošla, više sreće drugi put.

Pored savremene štale, na gazdinstvu se nalazi i radionica za preradu mleka.

Niska otkupna cena mleka, koja ne pokriva ni troškove proizvodnje, naterali su ove vredne mlade ljude da uđu u preradu mleka. To je bio jedini način da nastave da žive od svog rada i da zarade za dalja ulaganja i nastavak proizvodnje. Znali su da njihovi proizvodi moraju da budu kvalitetniji i bolji od onoga što se nudi u marketima, kako bi pronašli svoj put do kupaca.

U okviru gazdinstva kako nam priča Filip, proizvodi se surutka od kozjeg mleka, jogurt, mladi sir, zreli sir, mileram, kačkavalj, dimljeni kačkavalj, trapist i francuski meki sir – Boursin, kao svojevrstan specijalitet kuće.

– Sa proizvodnjom sira upoznali smo se proučavajući stručnu literaturu. Takođe, od velike pomoći bili su i Filipovi roditelji iza kojih stoji iskustvo od 40 godina bavljenja kulinarstvom u Francuskoj. Uz njihovo znanje i savete, odabrali smo da proizvodimo francusku vrstu mekog sira – Boursin.

Sir je ukusan, karakteristične arome i od 10 litara punomasnog mleka se dobije oko 1,5 kg svežeg sira. Sama izrada je jednostavna, a dobijeni kvalitet odličan. Ukus sira zavisiće od rase koza, ishrane i načina izrade sira.

Na kraju Filip ima savet za sve koji se bave kozarstvom, glavu gore nema kukanja, gajite koze, ali ne samo za proizvodnju mleka nego pravite i sireve.

Naručite proizvode na Fb stranici: