Julske vreline smanjuju aktivnosti ljudi pa i pčela. Glavna pčelinja paša je iza nas. Paše u ovom mesecu su varljive,  livade, heljda, beli bosiljak, suncokret i neke planinske biljke mogu mediti prema lokalnim vremenskim prilikama. Jedan dеo selećih pčelara sigurno će  da iskoristi pašu suncokreta.

Zbog velikih vrućina u junu,  a početkom jula, moraju se preduzeti mere kako bi se ublažile nepodnošljive vrućine u košnicama i ojačala radna sposobnost pčela. Zato se pčelinjak postavlja tako da u popodnevnim časovima, kad su   vrućine najveće, bude u hladovini. Kada su najveće temperature, preko košnice mogu se stavljati vreće natopljene hladnom vodom.

U pojilu  mora biti stalno sveže vode. Ne sme se dozvoliti da pčele budu bez vode, jer će pčele pronaći neko drugo mesto, koje možda nije higijensko pojilo.  

Mora se  pojačati ventilaciju košnica. Ako na košnici imamo zamrežene poklopce, potrebno je samo podignuti krov sa zadnje strane za centimetar i po. Podnjače sa mrežom su sada pravo rešenje.

Druga polovina jula je vreme kada se na stacionarnom pčelinjaku očekuje ekspanzija razvoja pčelinjeg krpelja. Takođe, osnovni problemi pčelara u julu su razvoj rojevog nagona u zajednicama i najezda varoe.

U uslovima intenzivne julske paše, pčele često nektarom zatrpaju plodište. Ovo se rešava deblokadom plodišnog prostora što predstavlja veoma naporan posao.

Pčele počinju intezivno da unose propolis u košnice, te treba postaviti mrežice za njegovo sakupljanje. Krajem jula, kada se sa košnica skidaju medišni nastavci, treba sakupiti propolis sa ramova i nastavaka.

Takođe, krajem jula počinju i prireme društva za prezimljavanje.

Oni pčelari koji nisu zamenili matice u junu mesecu, sad nakon medobranja u ovom mesecu imaju priliku da to urade, jer u pčelarstvu treba voditi  evidenciju o starosti matica i matice koliko je god moguće češće menjati, barem svake druge godine, a seleći pčelari svake godine.