U ruralnim sredinama sve više je mladih koji se odlučuju za pokretanje sopstvenog biznisa, a evo šta je najisplativije zasaditi i šta najbrže donosi profit.
Mnogi imaju ideju čime bi se mogli baviti, ali pored toga potreban je i detaljan proračun koja biljna kultura donosi najviše prinosa, a ujedno i najveći profit. U poslednje vreme pojedine poljoprivredne grane su najrentabilnije. Međutim, bilo koju kulturu da poželite da gajite potrebno je da investirate, jer bez toga nema ni dobiti.
Gajenje lekovitog bilja
Potražnja za lekovitim biljem porasla je u poslednje vreme, pa ako posedujete zemljište, ovo je idealna ideja za pokretanje biznisa, a ulaganja su minimalna.
Za jedan hektar zasada pod nanom, kamilicom, nevenom ili drugim lekovitim biljem potrebno je od 1.200 do 2.500 hiljade evra. Od ovih para možete spremiti zemljište, kupiti seme i zasaditi bilje. Ukoliko pak, želite da modernizujete prodaju lekovitog bilja, potrebno je dodatno uložiti još stotinak evra za kupovinu ukrasnih ambalaža, da bi proizvod bio primamljiviji na tržištu. Kada se sve proračuna, prihod od ovog biznisa može da iznosi od 2.500 do 6.500 evra po hektaru.
Za gajenje su takođe veoma zahvalni i beli slez, bosiljak, neven. Kada je reč o lekovitom bilju, stručnjaci savetuju da je najbolje gajiti višegodišnje biljke, jer su manja ulaganja.
Zelena salata
Iako se mnogima ne čini na prvi pogled, sadnja zelene salate je veoma isplativ posao. Ne treba puno ulagati, tako da sa 1.000 evra možete započeti pravi povrtarski biznis. Za početnike dovoljno je oko desetak ari zemljišta, a ukoliko vremenski uslovi pogoduju može se zaraditi i do 2.000 evra.
U početku, na ovu površinu za plastenik treba obezbdeiti oko 300 evra, te sa ostalih 700 evra možete kupiti seme, obraditi zemljište i spremiti adekvatnu hemijsku zaštitu. Jedna vezica salate u proseku u sezoni košta od 60 do 80 dinara. Nakon prodaje salate, prostor na njivi vam ostaje slobodan sa sadnju neke druge kulture.
Proizvodnja cveća
Proizvodnja cveća donosi „ubiranje plodova“, posle nekoliko meseci od zasađivanja semena. Potrebno je dosta strpljenja i ljubavi, jer ovaj naizgled sitan posao, iziskuje svakodnevnu brigu.
Za pokretanje ovog biznisa kao i za svaki drugi potrebno je ulaganje. Za zasad od jednog ara, ulaganja su od 3.000 evra do 4.000 evra. Ovaj novac uključuje pripremu plastenika, sistema za zagrevanje, sadni materijal, đubrivo, saksije…
Cveće donosi prihod u malim iznosima odmah u toku godine, ali se celokupno ulaganje vraća u prve dve godine. Treća godina obezeđuje zaradu, a svaka naredna donosi povratak onoga što se uloži i do 50 odsto.
Zarada ide od 1.000 do 2.000 evra godišnje. Naravno, podrazumeva se da što je veći rasad, veća su ulaganja, a samim tim i dobit.
Uzgoj voća i povrća
Stručnjaci smatraju da je uzgajanje voća i povrća u plastenicima najprentabilnija. . Za ovakvu proizvodnju na jednom hektaru potrebno je oko 15.000 evra, a uloženo može da se vrati za godinu dana, ukoliko vremenski uslovi pogoduju.
Međutim, ako ne možete da uložite odmah toliku svotu, može da se krene i sa manjim ulaganjima i plastenikom od 200 kvadratnih metara gde možete takođe odlično da zaradite. Ako pod ovom površinom zasadite paradajz, u proseku zarada može da ide i preko 2.000 evra, za krastavac oko 1.000, a pariku nešto manje, oko 600 evra.
Treba imati na umu da ovakav vid proizvodnje podrazumeva konstantan rad od proleća kada se kreće sa sadnjom semena, zatim održavanje rasada, zasađivanje rasada, navodnjavanje, prskanje, a tek na kraju sledi berba.
Veliki uticaj na ovu vrstu biznisa igraju i vremenski uslovi od kojih zavisi 50 odsto uspeha u poljoprivredi. . Ako se upuštate u ovakvu vrstu biznisa, najbolje bi bilo da osigurate zasade, da ne biste u slučaju nepogoda izgubili sve što ste uložili.
