Za uspeh u proizvodnji povrća od posebnog značaja je pravovremena berba. Za neke vrste (grašak) čak i jedan dan kašnjenja sa berbom znači smanjenje prinosa i kvaliteta.
Zbog neblagovremene berbe može da se izgubi 30-50% ukupno proizvedenih količina povrća.

Za pravilnu i efikasnu berbu važna je dobra organizacija proizvodnih površina pod povrćem. Optimalna veličina parcele zavisi od sistema za navodnjavanje i putne mreže unutar polja a treba da omogući efikasan i ekonomičan transport. Unutar jednog polja razmak između unutrašnjih puteva zavisi od načina berbe. Pri mehanizovanoj berbi veličina jednog, odnosno razmak puteva je uslovljen kapacitetom
i veličinom mašine, dok kod ručne berbe taj razmak je manji što smanjuje prazne hodove pri iznošenju plodova.

Vreme berbe zavisi od vrste i sorte,od mogućnosti dozrevanja i daljine tržišta –dužine transporta. Povrće se može brati u transportnoj zrelosti. To je vreme kada biljni organi koji se koriste za ishranu dostignu punu veličinu ali procesi zrenja nisu u potpunosti završeni. U ovoj zrelosti najčešće se bere povrće koje ima sposobnost naknadnog dozrevanja (paradajz,dinja). Tehnološka zrelost je karaketristična za svaku vrstu po određenim morfološkim svojstvima (boja, ukus, oblik).U toj zrelosti povrće ima najbolju hranljivu vrednost. Veoma često ova zrelost je istovetna sa fiziološkom (botaničkom) zrelošću (paradajz, lubenica, dinja).Fiziološku zrelost povrće dostiže na kraju svog vegetacionog perioda obrazovanjem plodova i semena.

Berba može biti višekratna ili jednokratna. Biološka svojstva većine povrtarskih kultura uslovljavaju primenu višekratne berbe. Naime plodovi paprike, paradajza, krastavca, dinje, lubenice, graška i boranije sukcesivno sazrevaju pa se i najveći prinos postiže pri višekratnoj berbi. Bez obzira na način berbe povrće namenjeno tržištu mora biti zdravo, neoštećeno i čisto.Takvo povrće se sortira i
pakuje u odgovarajuću ambalažu. Razikujemo ambalažu za berbu,transport i tržište.

Povrće koje se mehanizovano bere najčešće se u rinfuzi transportuje na preradu ili čuvanje. Pri ručnoj berbi koristi se ambalaža za berbu koja mora biti laka, prikladnog oblika i veličine i sačinjena od materijala koji se lako čisti. Ubrano povrće se najčešće transportuje u letvaricama (gajbe) koje mogu biti plitke dimenzije (60x40x10cm) koristi se za najosetljivije vrste, zatim dvostruke letvarice dimenzije (60x40x20cm), duboke letvarice dimenzije (60x40x30cm) koje se koriste za manje osetljive vrste (jabučari). Za transport se mogu koristiti džakovi i mrežaste (nec) vreće izrađene od sintetičkih vlakana. Pri izboru prodajne ambalaže i pakovanja polazi se od toga da se povrće kupuje očima. Zbog toga se povrće pakuje u manju atraktivniju (različite letvarice, kutije od plastičnih materijala, vrećice) i sve
više ekološku ambalažu.

Danas se povrće transportuje na različite udaljenosti. Izbor transportnog sredstva zavisi pre svega od daljine tržišta. Pravilan transport je moguć samo ako je povrće zdravo, rashlađeno (najbolja je jutarnja berba posle rose a zatim čuvanje u hladnim prostorijama), neoštećeno, sortirano i upakovano u odgovarajuću ambalažu.U novije vreme primenjuje se hlađenje u specijalnim komorama na njivi.

Ovim načinom najbolje se mogu očuvati morfološka i biohemijska svojstva ubranog povrća.U toku transporta u povrću se odigravaju biohemijski procesi. Izdvaja se CO2, vlaga, toplota, estri i druga jedinjenja koja mogu delovati inhibitorno ili
stimulativno na druge vrste povrća. Zato se pri dužem transportu mora voditi računa da se zajedno ne transportuju različite vrste, posebno one koje imaju jači miris, jer tada jedna vrsta prima miris druge (lisnato povrće prima miris dinje i krastavca).
Uspeh transporta zavisi i od temperature koja nije ista za sve vrste. U toku transporta kod većine vrsta relativna vlažnost vazduha treba da je od 75-80% a kod luka,lubenice i dinje može biti i niža 35-50%. Pored korišćenja specijalnih vagona i kamiona hladnjača danas se u transpotu povrća koristi sistem kontejnera što omogućuje brz pretovar većih količina povrća. Ponekad kontejneri imaju uređaj za hlađenje koji mogu održavati temperaturu u granici od 4-20 °C,  što omogućuje njihovu širu primenu. Bez obzira na način transporta on mora biti takav da su gubici najviše 1-6%.