Brojna naučna istraživanja širom sveta nedvosmisleno su potvrdila da pčelari žive znatno duže u odnosu na svoje vršnjake koji se ne druže sa ovim korisnim insektima. O benefitima pčelaranja sve više se piše u eminentnim časopisima i to ne samo zbog meda i ostalih pčelinjih proizvoda, već i o ukupnom pozitivnom učinku pčala na ljudski organizam. Zato ne čudi što su u poslednje vreme kao hit destinacije postale upravo mesta bogata košnicama što je dovelo do ubrzanog razvoja potpuno nove grane turizma poznate pod imenom apiturizam.

Brojna naučna istraživanja širom sveta nedvosmisleno su potvrdila da pčelari žive znatno duže u odnosu na svoje vršnjake koji se ne druže sa ovim korisnim insektima. O benefitima pčelaranja sve više se piše u eminentnim časopisima i to ne samo zbog meda i ostalih pčelinjih proizvoda, već i o ukupnom pozitivnom učinku pčala na ljudski organizam. Zato ne čudi što su u poslednje vreme kao hit destinacije postale upravo mesta bogata košnicama što je dovelo do ubrzanog razvoja potpuno nove grane turizma poznate pod imenom apiturizam.

Šta je apiturizam?

Sama reč apiturizam u korenu ima latinsku reči apis, što znači pčela i u kombinaciji sa reči turizam predstavlja destinaciju gde ljudi mogu na licu mesta da se upoznaju sa životom medonosnih pčela. Ova, za mnoge još uvek neobična grana turizma, nastala je 2016. u Sloveniji nakon što je Vlada ove zemlje, na predlog tamošnjeg pčelarskog saveza,  prva usvojila strategiju integrisanja pčelarstva i turizma. Ubrzo, ovaj novi turistički trend proširio se širom sveta, pa su apicentri počeli da niču u mnogim zemljama od Hrvatske, BiH i Srbije do Grčke i Amerike.

Nije ni malo slučajno što je apiturizam zaživeo baš u Sloveniji koja ima dugu i bogatu tradiciju pčelarenja. Naime, na predlog Slovenačkog pčelarskog saveza Generalna skupština UN proglasila je 20. maj za Svetski dan pčela koji se širom planete obeležava od 2018. Datum nije odabran slučajno, već predstavlja sećanje na rođendan Antona Janše, začetnika i učitelj modernog pčelarstva u 18. veku. Pčelarske, odnosno medene turističke destinacije kako ih još zovu, postale su posebno popularne nakon izbijanja pandemije korone pre godinu ipo dana kada su ljudi masovno počeli da se okreću prirodi i zdravijem načinu života. Apiturizam nije namenjen samo onima koji se bave pčelarenjem, naprotiv to je koncept putovanja koji kombinuje pčele i pčelarstvo sa nezaboravnim putovanjima za uživanje cele porodice.

Koncept putovanja je vrlo jednostavan i svodi se na upoznavanje čudesnog sveta pčela na licu mesta u pčelinjaku. Koliko će putovanje trajati zavisi od samog gosta, ali su najpopularnije vikend ture kada zaposleni ljudi beže iz gradova u prirodu i na sela.

Ova turistička atrakcija može da se vidi i na nekoliko mesta u Srbiji. Posetiocima se prezentuje sama tehnika proizvodnje meda, mogu da ga vrcaju i probaju na licu mesta, organizuju se radionice o značaju pčelinjih proizvoda, spravljanju masti, melemi, kreme, likeri i svega ostalog što se dobija od kombinacijom meda i lekovitih biljaka…Velika prednost je i to što se apiturizam lako kombinuje i sa ostalim granama turizma, pa se za posetioce prave izleti u prirodu, šetnje kroz šumu, a zimi sankanje i skijanje, jednom rečju upoznavanje prirodnih lepota određenog kraja. Ne treba zaboraviti i na lekoviti učinak samog boravka u pčelinjaku zbog etarskih isparenja meda, propolisa, polena, perge koje blagorodno utiču na čoveka, dok sam zvuk zujanja pčela doprinosi opuštanju uma i tela.

Amerikanci otišli korak dalje

Preduzimljivi Amerikanci vrlo brzo su shvatili da apiturizam pruža gotovo neograničene mogućnosti, pa su otišli korak dalje.  U Kaliforniji već ima nekoliko apicentara koji gostima, osim pčelarskog iskustva, nude čitav set uživanja i odmaranja u spa centrima okruženi aerosolom košnica koje se tu nalaze. Osim masaža sa medom i drugih tretmana za zdravje i lepotu sa pčelinjim proizvodima, ovi specijalizovani rančevi sve su traženiji kao mesto za organizovanje različitih događa od venčanja do porodičnih ručkova. Širom zemlje podižu se hoteli sa tematski uređenim sobama ili api komorama koji su ekvivalent života u pčelinjaku. Ljudi udišu vazduh iz košnice koji je bogat bioaktivnim jedinjenjima čime poboljšavaju imunitet i ukupno zdravlje svog organizma.

Svoju šansu u novom turističkom trendu videli su i vinari koji su došli na ideju da spoje pčele i vino, i to ne samo kroz degustaciju čuvenog medenog vina. Naime, jedna čuvena kalifornijska vinarija pored vinove lože uzgaja sopstvene pčele i proizvodi med, pa gosti mogu da obiđu objekte degustiraju vino i pohađaju časove o vinarstvu i pčelarstvu.

Sama reč apiturizam u korenu ima latinsku reči apis, što znači pčela i u kombinaciji sa reči turizam predstavlja destinaciju gde ljudi mogu na licu mesta da se upoznaju sa životom medonosnih pčela. Ova, za mnoge još uvek neobična grana turizma, nastala je 2016. u Sloveniji nakon što je Vlada ove zemlje, na predlog tamošnjeg pčelarskog saveza,  prva usvojila strategiju integrisanja pčelarstva i turizma. Ubrzo, ovaj novi turistički trend proširio se širom sveta, pa su apicentri počeli da niču u mnogim zemljama od Hrvatske, BiH i Srbije do Grčke i Amerike.

Nije ni malo slučajno što je apiturizam zaživeo baš u Sloveniji koja ima dugu i bogatu tradiciju pčelarenja. Naime, na predlog Slovenačkog pčelarskog saveza Generalna skupština UN proglasila je 20. maj za Svetski dan pčela koji se širom planete obeležava od 2018. Datum nije odabran slučajno, već predstavlja sećanje na rođendan Antona Janše, začetnika i učitelj modernog pčelarstva u 18. veku. Pčelarske, odnosno medene turističke destinacije kako ih još zovu, postale su posebno popularne nakon izbijanja pandemije korone pre godinu ipo dana kada su ljudi masovno počeli da se okreću prirodi i zdravijem načinu života. Apiturizam nije namenjen samo onima koji se bave pčelarenjem, naprotiv to je koncept putovanja koji kombinuje pčele i pčelarstvo sa nezaboravnim putovanjima za uživanje cele porodice.

Koncept putovanja je vrlo jednostavan i svodi se na upoznavanje čudesnog sveta pčela na licu mesta u pčelinjaku. Koliko će putovanje trajati zavisi od samog gosta, ali su najpopularnije vikend ture kada zaposleni ljudi beže iz gradova u prirodu i na sela.

Ova turistička atrakcija može da se vidi i na nekoliko mesta u Srbiji. Posetiocima se prezentuje sama tehnika proizvodnje meda, mogu da ga vrcaju i probaju na licu mesta, organizuju se radionice o značaju pčelinjih proizvoda, spravljanju masti, melemi, kreme, likeri i svega ostalog što se dobija od kombinacijom meda i lekovitih biljaka…Velika prednost je i to što se apiturizam lako kombinuje i sa ostalim granama turizma, pa se za posetioce prave izleti u prirodu, šetnje kroz šumu, a zimi sankanje i skijanje, jednom rečju upoznavanje prirodnih lepota određenog kraja. Ne treba zaboraviti i na lekoviti učinak samog boravka u pčelinjaku zbog etarskih isparenja meda, propolisa, polena, perge koje blagorodno utiču na čoveka, dok sam zvuk zujanja pčela doprinosi opuštanju uma i tela.

Amerikanci otišli korak dalje

Preduzimljivi Amerikanci vrlo brzo su shvatili da apiturizam pruža gotovo neograničene mogućnosti, pa su otišli korak dalje.  U Kaliforniji već ima nekoliko apicentara koji gostima, osim pčelarskog iskustva, nude čitav set uživanja i odmaranja u spa centrima okruženi aerosolom košnica koje se tu nalaze. Osim masaža sa medom i drugih tretmana za zdravje i lepotu sa pčelinjim proizvodima, ovi specijalizovani rančevi sve su traženiji kao mesto za organizovanje različitih događa od venčanja do porodičnih ručkova. Širom zemlje podižu se hoteli sa tematski uređenim sobama ili api komorama koji su ekvivalent života u pčelinjaku. Ljudi udišu vazduh iz košnice koji je bogat bioaktivnim jedinjenjima čime poboljšavaju imunitet i ukupno zdravlje svog organizma.

Svoju šansu u novom turističkom trendu videli su i vinari koji su došli na ideju da spoje pčele i vino, i to ne samo kroz degustaciju čuvenog medenog vina. Naime, jedna čuvena kalifornijska vinarija pored vinove lože uzgaja sopstvene pčele i proizvodi med, pa gosti mogu da obiđu objekte degustiraju vino i pohađaju časove o vinarstvu i pčelarstvu.