Prinos jarih useva na području PSSS Kraljevo će zbog nedostatka padavina i tropskih temperatura tokom juna i jula biti značajno umanjen.

Dospele količine padavina tokom juna su bile daleko ispod proseka za ovaj mesec. S obzirom na veoma visoke temperature vazduha koje su nastupile u poslednjih desetak dana juna i značajno povećanu potrošnju vode useva iz prolećne setve, zalihe vlage u zemljištu su se trošile veoma brzo.
Dospele količine padavina tokom juna su bile daleko ispod proseka za ovaj mesec. Ukupna suma padavina za jun je iznosila 27mm što je svega 30% višegodišnjeg proseka (1981-2010. godina).
Zabeleženi broj dana sa maksimalnom temperaturom vazduha > 30 oC tj. broj tropskih dana je bio 13. Visoke temperature, dovele su do ubrzanog zrenja ozimih useva. Kukuruz, krompir, soja, suncokret su se, u zavisnosti od hibrida i roka setve, nalazili u različitim fazama razvoja i pri ovakvim agrometeorološkim uslovima su pokazali prve znakove nedostatka vode. Na osnovu Z indeksa suše/vlage za mesec jun na proizvodnom regionu Kraljeva preovladavala je ekstremna suša.

Trend visokih temperatura i nedostatka padavina nastavljen je i u julu. Zabeležena je maksimalna dnevna temperatura od 36,9 C, broj tropskih dana je iznosio 8,  a zabeležene padavine su iznosile 10% od višegodišnjeg proseka za prvu dekadu jula.
Temperature vazduha koje su bile nekoliko sedmica iznad proseka za ovo doba godine nepovoljno su uticale na stanje jarih useva pre svega kukuruza i krompira koji je najzastupljenija žitarica odnosno povrtarska vrsta a sada se nalaze u generativnim fazama razvoja.
U proizvodnom regionu Kraljeva, kukuruz se gaji na površini od 9750 ha. Visoke dnevne temperature, samim tim i mala vlažnost vazduha i zemljišta na biljkama kukuruza uslovili su sušenje ne samo donjih, već i srednjih listova. Naročito će biti pogodjeni kasnostasni usevi kukuruza na peskovitom zemljištu. U kasnostasnih sorti cvetanje i oplodnja odvijaju se u uslovima vazdušne suše(koja se obično u to vreme poklapa sa zemljišnom sušom), i daju krajnje niske prinose.

Smatra se da je kukuruz naročito osetljiv na sušu počevši sa periodom 10 dana pre metličenja i završavajući 20 dana iza početka cvetanja. Ovaj period je nazvan „kritičnim periodom“ i nedostatak vode u ovom periodu u značajnoj meri se odražava na visinu prinosa i taj nedostatak ne može se nadoknaditi u kasnijim fazama razvoja.
Visoke temperature sprečavaju i normalno oprašivanje pa će biti kako biljaka bez ploda tako i „krezubosti“ klipova zbog loše ispunjenosti zrnom vrhova klipova.

Procenjuje se da se u proizvodnom regionu PSSS Kraljevo krompir uzgaja na 1220 ha. Visoke temperature usporavaju porast ali ubrzavaju procese prolaska krompira kroz fenološke faze razvoja, tako da krompir završava ranije svoj uobičajeni vegetativni period, odnosno ranije sazreva, što svakako negativno utiče na visinu prinosa krtola. Usevi krompira koji usporeno rastu u periodu za koji je uobičajen ubrzani porast (3-5 nedelja po nicanju) najčešće ne mogu u potpunosti sklopiti redove, tako da kasnije više trpe od suše i imaju veliku evapotranspiraciju.
Krompir je biljka koja loše upravlja sa potrošnjom vode. Transpiracioni koeficijent je oko 400. Za obrazovanje prinosa krtola od 30 t/ha potrebno oko 3.000 m³ vode. Za postizanje visokih prinosa od 30-40t/ha potreban je ravnomeran raspored 350-400 mm vodenog taloga u toku vegetacionog perioda krompira, što znači da je proizvodnja u našim uslovima neodrživa bez navodnjavanja.
U periodu zametanja i intenzivnog nalivanja krtola potrebno je dovoljno hrane i vlage da se dobije visok i kvalitetan prinos. Svaki duži period nestašice vlage i uticaj visokih temperatura vazduha i zemljišta za posledicu imaju smanjenje prinosa i tehnološkog kvaliteta krtola, i utiču na pojavu deformiteta krtola posebno pri kraju vegetacionog perioda krompira.
Učestalost suša i poplava porasla je u nekim delovima sveta u koje spade i Srbija, a takav trend povezan je sa klimatskim promenama. Suša je kompleksan pojam koji uključuje vreme pojave, intenzitet i trajanje vodnog deficita u kombinaciji sa visokim temperaturama vazduha.
Različiti intenziteti suše u poljoprivredi dovode do različitog procentualnog smanjenja prinosa. Početna suša smanjuje prinos 10 – 20%, srednja suša smanjuje prinos 21 – 30%, prilična suša smanjuje prinos 31 – 40%, jaka suša smanjuje prinos 41 – 50%, a ekstremna suša smanjuje prinos za više od 51%. Ovi podaci ukazuju da su najviše pogođeniji predeli Severne, Zapadne, Istočne i Jugoistočne Srbije, te da će u tim predelima doći do smanjenja prinosa u proseku za 40%.
Samostalne mere, koje na direktan ili indirektan način mogu primenjivati poljoprivredni proizvođači, moraju se planirati u skladu sa lokalnim posebnostima predela Srbije. Takve mere se odnose na:
– izbor novih hibrida/sorti visoke plastičnosti;
– izmenu načina obrade zemljišta;
– gajenje novih biljaka koje do sada nisu gajene na datim prostorima (na kojima rade i na koje ukazuju oplemenjivački centri);
– primenu sistema za navodnjavanje;
– izmene u načinu korišćenja i vrstama đubriva;
– izmene u rokovima setve;
– primenu zaštitnih mera (protivgradne mreže, defrost mreže);
– unapređenje mehanizacije i smanjenje broja prohoda;
– stvaranje uslova i ohrabrivanje poljoprivrednika u Srbiji da osiguravaju useve.