Asocijacija žena Krajišnik osnovana je 27. januara 2017. godine. Zadatak i cilj ovog Udruženju je očuvanje tradicije što čine, pre svega, organizovanjem manifestacije „Bosanski lonac“, a takođe i proizvodnjom džemova, slatkog, likera i rakije od drenjina, voćke karakteristične za Bosansku Krajinu, odakle veliki broj meštana vodi poreklo, a koja rađa i u Krajišniku. Dren je sada njihov zaštitni znak.
Selo Krajišnik nalazi se u opštini Sečanj. Naseljeno je pretežno bosanskim stanovništvom, koje je u ovo banatsko mesto došlo 1945. godine. Od tada meštani čuvaju tradiciju i običaje koji postoje u Bosni. Nastavili su tradiciju pravljena pure, ili kačamaka, žmara, kod nas su to čvarci, onda tu su uštipci, šapice, vanilice, sir, kvašenice, kiflice. Potreba za druženjem, dobrom pesmom i igrom karakteriše ljude iz Krajišnika. Oni to nose u genima. To je ono što smo doneli iz Bosne i što prenosimo s kolena na koleno generacijama, priča nam sagovornica Mirjana Umićević, predsednica Asocijacije žena Krajišnik.
Nošnje Bosanske krajine pripadaju tipu dinarskih nošnji koje se prostiru od zapadne Bosne do oblasti Imljana, Banjalučke vrhovine i Travnika na istoku, od padina Grmeča, preko Potkozarja do Prnjavora na severu, odnosno do Grahova, Glamoča, Kupresa i Bugojna na jugu. Ipak pojedine nošnje ove grupe se svrstavaju u grupu srednjobosanskih i posavskih nošnji. U ovako rasprostranjenoj oblasti pojavljuje se veliki broj varijanti srpskih nošnji sa bitnim razlikama u kroju odevnih predmeta, u ornamentici ili pak u načinu nošenja pojedinih delova.
Prema predanju, osim hrasta i tise, treće „magično“ drvo naših predaka bio je dren (Cornus mas). Ukoliko ga nije bilo blizu mesta gde su podizali kuće, obavezno su ga sadili da porodici donese zdravlje i dugovečnost. Žilavo i tvrdo drvo koristili su za pravljenje različitih predmeta i alata, a drenjne, zrele,crvene plodove, presne ili osušene, za ishranu.
Poznat je i po nazivima drenjina, bila svibovina, crveni drijenak, drenak, drenić, drenjula, drinika, drenovina, rumeni dren, šupaljka.
Dren u narodu ima dosta simboličkog značenja, a uzrečica „zdrav kao dren“ zadržala se do današnjih dana. Nekada su mu se pripisivala i natprirodna svojstva kao drvu ozdravljenja. Smatrao se zaštitom od udara groma i uroka.
Darija Pilipović, članica udruženja, rodjena je u Bosni, i dren je voće koje se dosta koristilo kod njih. Svoje znanje o drenu prenela je i na ostale članice. Donela sam pre četrdeset godina i presadila, i eto koliko je porasla i odatle nosi celo selo. Ima oko stotinu kuća presađene drenjine“, ispričala je Darija.
Počele su da prave liker i slatko od ovog voća. Liker od drenjina osim što je dobrog ukusa ima i lekovita svojstva. Za spravljanje likera potrebne su drenjine, šećer i neko alkoholno piće. Osim što je zdrav, jer sadrži neverovatnu količinu vitamina, on je pravo osveženje u svakoj prilici.
„Mi dolazimo tu, skupljamo drenjine, prerađujemo ih i plasiramo naše proizvode uglavnom na sajmovima, vašarima. Iskreno se nadam da ćemo u budućnosti zaista brendiradi drenjinu. Za sada, kažem, uglavnom od drenjine spramamo likere i slatko, priča nam Mirjana Umićević, predsednica Asocijacije žena Krajišnik.
,, Imam 70 stabala drenjina. Neka su stara 38 godina, to su prva stabla koja smo rasadili, a i imam mladih. Kažu da drenjina može da živi 200 godina. Kada dobro rodi i ako je veliko stablo drenjina može da donese i 100 kilograma ploda. I sada drenjine koje padnu ispod drveta niknu i mogu da se rasade. Kod nas je dolazila i Sandra Bjelić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koja radi baš na drenjini. Od nas je nosila mnogo mladica kako bi ih kalemila. Suprug je kupio 10 kalemljenih drenjina, ali to kalemljeno nikada ne može da bude kao ovo divlje. Plod jeste krupniji, ali divlja drenjina je zdravija. I dugovečnija je“, objašnjava Pilipović.
