Činjenica je da hemijski sastav plodova šljive pokazuje veliko prisustvo vode koja im ograničava trajnost u svežem stanju. Voda u plodovima šljive, iznad određene granice, omogućava odvijanje raznih biohemijskih procesa, a i razvoj mikroorganizama. Sušenjem, odnosno dehidracijom se postiže odstranjivanje vode iz svežih plodova čime se stvaraju nepovoljni uslovi za razvoj mikroorganizama kao uzročnika kvara. Proces sušenja u stvari ima za cilj da se iz plodova šljive odstrani jedan deo vode i pri tome sačuvaju sve osobine i ostali sastojci u neizmenjenom obliku.

Berbu obavljamo u punoj tehnološkoj zrelosti, bez peteljki kada plodovi imaju izražena svojstva koja karakterišu:

• krupnoću – manje od 30 plodova treba da budu u kilogramu,
• aromu,
• boju (modro plava),
• sadržaj suve materije od 19-21 %.

Najpovoljnije vreme berbe šljiva određuje se na osnovu zbira srednjih dnevnih temperatura vazduha od punog cvetanja do zrenja, boje pokožice ploda, čvrstine mesaploda (penetrometrom), količinom rastvorljive suve materije u soku (refraktometrom) iukusa ploda.

Šljive treba po mogućnosti brati u nekoliko mahova, pošto svi plodovi na stablu nesazrevaju istovremeno.Za sušenje i preradu u rakiju beru se trešenjem (ručno ilimehanizovano).Ručno tresenje šljiva je skup i loš način berbe, jer se plodovi oštećujui prljaju.

Da bi plodovi šljiva mogli da se beru mehanizovano, koren i kruna voćke moraju da budusnažni i elastični, rastojanja između stabala šljiva i visina debla treba da buduprilagođeni mašinama za mehanizovanu berbu, grane voćaka ne smeju da padaju ka zemlji,a površina u šljiviku mora da bude ravna da bi mašine mogle lako da priđuvoćkama.Plodove šljiva treba brati po suvom i tihom vremenu, najbolje u jutro (kadaspadne rosa) i po podne kada prođe najtopliji deo dana. Šljiva se transportuje ugajbicama manje zapremine, da pri transportu ne bi došlo do oštećenja.

Iz gajbica preko prijemnog transportera šljiva se ubacuje u mašinu zapranje.Transporter mora biti podešen tako da se pre pranja obavi prva inspekcija radi uklanjanja trulih, plesnivih, zelenih plodova i dospelih stranih primesa. Ova operacija se najčešće obavlja ručno.

Probrani plodovi se upućuju na uređaj za klasiranje po krupnoći. Prva i druga klasa se suše, a treća, sitni plodovi se koristi za druge proizvode (džem, pekmez, alkoholna pića).

Svaka klasa se suši posebno, jer se ujednačenom krupnoćom plodova omogućava ravnomernije sušenje. Šljiva se na lese može stavljati ručno, ili automatski preko specijalno konstruisanog uređaja.Pri mašinskom punjenju lesa, ručno se samo kontroliše debljina sloja plodova. Na 1 m² površine stavlja se oko 15 kg svežih šljiva. Napunjene lese stavljaju se na vagonete, koji se preko šina ubacuju u sušnicu.