U zavisnosti od sorte i nivoa agrotehnike, u ravničarskim predelima, krompir se vadi tokom jula, avgusta i septembra, dok u brdsko-planinskim u septembru i oktobru Ova godina za razliku od predhodnih je dosta specifična. Vegetacija je uranila, tako da su
neke kulture, i po mesec dana ranije sazrevale. Tako da će se i krompir (semenski i konzumni) ove godine vaditi i pre septembra.
Vađenje krompira je tehničko-tehnološki posao koji, ako se ne uradi kvalitetno, može da smanji kvalitet krtola i skrati vreme čuvanja. Fiziološki zrele krtole se u ravničarskim predelima vade tokom jula, avgusta i septembra, a u brdsko-planinskim u septembru i oktobru. Na vreme vađenja, osim namene i regiona, bitno utiču i ranostasnost sorte, nivo agrotehnike i ekološki uslovi.
Krtole su u fazi pune zrelosti kada nadzemna masa požuti i sasuši se. Odumiranjem zelenih delova biljke završen je proces premeštanja hranljivih materija iz nadzemnog dela u krtole i one su spremne za vađenje. Lako se odvajaju od stolona, a pokožica je potpuno
očvrsla. Kod kasnih sorti, ili na zakorovljenim parcelama, nedozrela bujna nadzemna masa mora se prvo uništiti hemijskim putem-desikantima ili tarupiranjem.
Na malom posedu i u baštama krompir se vadi ručno, a na velikim parcelama mašinski – plugovima, vadilicama ili kombajnima za krompir. Kod nas se najčešće koriste jednoredne i dvoredne vadilice. Iza njih ide grupa radnika koji ručno sakupljaju krtole i
istovremeno ih razvrstavaju po krupnoći. Sitne, izuzetno sitne i oštećene se ne ostavljaju na njivi jer su kvalitetna stočna hrana. Njih nikada ne treba koristiti za dalju reprodukciju (što naši povrtari čine), jer su male biološke vrednosti i najčešće zaražene virusima. Krupne se sakupljaju odmah posle vađenja i sklanjaju pod nadstrešnice, u šupe ili improvizovana skladišta, da ne bi bile izložene suncu. Ako duže ostanu na njivi pozelene, jer se u njima stvara alkaloid solalin, koji im smanjuje hranljivu vrednost, a utvrđeno je da je i kancerogen, pa se takve najčešće ne upotrebljavaju u ishrani ljudi, ali se koriste kao stočna hrana.

Čiste i suve krtole, se najčešće pakuju u vrećice i spremaju za tržište. Krompir koji će se odmah koristiti nije potrebno posebno čuvati. Pri nabavci veće količine krompira, deo koji će se koristiti u periodi od dva do tri meseca nije potrebno zaprašivati sredstvima koja usporavaju klijanje krompira. Drugi deo namenjen za kasniju potrošnju, obavezno tretirati navedenim preparatima, odvojeno čuvati i čekati istek karence. ovakvim načinom nabavke i čuvanja krompira, imamo kontinuiran kvalitet krtola. Dobro prosušen krompir čvrste pokožice može u skladištima sa ventilacijom uspešno da se čuva šest do osam meseci.