Kvalitetna matica jedan od najvažnijih faktora u pčelinjem društvu. Dobra matica sa visokom sposobnošću polaganja dovoljnog broja jaja može biti najjača karika u lancu pčelarske proizvodnje. Problem je kada ona nestane tokom zime ili u rano proleće, pa je veoma korisno imati u rezervi oplođenu maticu. Ona dobro dođe u dvomatičnim pčelinjacima ili ukoliko pčelar želi da proizvodi rojeve i umožava zajednice. Iako se, možda, na prvi pogled čini komplikovanim čuvanje rezervne matice, u vreme aktivne pčelarske sezone to nije teško, pa je preporuka da svaki pčelar uvek u rezervi ima dodatnu maticu.

Važnost veličine okaca na mrežama

Postoji više načina čuvanja rezervnih matica u zavisnosti od njihovog broja. Ukoliko ih ima više može se napraviti banka matica koje se smeštaju u drvene kaveze u prazan okvir. U medište jake pčelinje zajednice stave se dva okvira sa otvorenim leglom a između okvir sa maticama. Medište se odvoji rešetkom kako matica iz zajednice ne bi mogla doći do kaveza. Kako u svojoj knjizi „ Pčelarenje kao profesija i hobi“ savetuje čuveni stručnjak Branko Relić prilikom čuvanja matica u bankama treba voditi računa o kvalitetu kaveza, a posebno o veličini okaca mreže na kavezima matica. Naime, ukoliko su okca prevelika pčele radilice mogu da povrede matice, a ukoliko su suviše mala ne mogu da ih hrane. Zato je najbolje, preporučuje Relić, koristiti mreže sa okcima od 1,2 milimetra. Čuvanje matica u bankama trebalo bi da traje najduže 15 dana kako ne bi došlo do prekida hranjenja zbog smanjenja broja hraniteljica.

Ukoliko rezervnu maticu čuvate radi proizvodnje rojeva, pa će ona duže biti u društvu posebnu pažnju treba obratiti na nukleuse, koji ne smeju da budu suviše mali kako bi matica neometano mogla da polaže jaja. Pri tome treba voditi računa da ima dovoljno pčela koje će braniti potomstvo od tuđinaca.

Izazovi u zimskom periodu

Svaki pčelar će vam reći koliko je potrebno pažnje, nege i ljubavi sačuvati društvo tokom hladnih zimskih dana. Ovo je dodatno komplikovano prilikom čuvanja matica tokom zime. Ovom tematikom i danas se bave naučnici širom sveta koji vrše razne oglede kako bi čuvanje matica tokom zime bilo uz minimalan utrošak hrane, pa samim tim i jeftinije. Mlade u jesen uzgojene matice stavljaju se u kaveze 80x80x80 milimetara napravljene od tankih drvenih daščica u obliku kocke koja s jedne strane mora imati mrežu pričvršćenu gumenim prstenom kako bi se tu izbacivale uginule pčele.

Mreža koja služi za izbacivanje mrtvih pčela i čišćenje mora uvek biti okrenuta ka dole, a sama kocka podignuta na dve paralelno postavljene drvene letvice visine desetak milimetara. Na ovaj način svetlost ne dolazi direktno u kavez koji pri tome ima dovoljan protok kiseonika. Neophodno je da prostorija u kojoj se čuvaju matice bude suva i da nedaleko odatle pčele uvek imaju posudu sa dovoljno čiste vode.

Dno i krov se mogu skidati, a za dodatno provetravanje služe uski prorezi ispod krova. Pre nego što se unesu matica i pčele u kaveze se stavljaju dva manja komada saća, jedan sa medom a drugi prazan. Med mora biti što kvaliteniji, a ivice saća se obavijaju trakom i stave u normalan okvir da ih pčele očiste i zatvore nepoklopljene ćelije. Oba komada saća učvršćuju se u kavezu. Matice koje treba da prezime na taj način uzimaju se iz nukelusa sa oko 100 pčela zatvaraju i odnose u prostoriju u kojoj je temperatura konstantno između 17 i 20 stepeni. Vremenom pčele izumiri i kada njihov broj spadne na polovinu dopunjavaju se novim. Pčele koje se uzimaju zbog zamene prvo se podvrgavaju hladnoći, odnosno iznose se na temperaturu od oko 5 stepeni kako bi se dovele u stanje obamrlosti. Potom se stavljaju u donji kavez koji je od matica odvojen novinskim papirom sa rupom u sredini. Čim se oporave od obamrlosti pčele prelaze u gornji kavez sa maticama nakon čega se donji kavez uklanja. Kada pčele sa maticom potroše hranu stavljaju se ponovo dva komada saća (opet jedan sa medom a drugi prazan) ali se pri tome između njih ne stavlja nikakva prepreka. Ovaj postupak se ponavlja više puta tokom zime i pokazao kao vrlo ekonomičan. Naime, za ovakvo čuvanje matica preko zime potrebno je oko 200 do 250 grama meda i oko 500-600 pčela iz jakih zajednica. Ovakvim čuvanjem matice ne gubi ništa od svoje vitalnosti, odnosno sposobne su da posle prezimljavanja normalno polažu jaja. Kavez se uvek naseljava sa maticom i pčelama iz iste zajednice.