Cepkana paprika, ljutenica, šarena turšija, miris domaćeg gulaša koji se krčka u kotlićima obeležili su jubilarni, dvanaesti  Festival zimnice u Koceljevi. Bilo je tegli za svačiji ukus – od bakinog domaćeg ajvara, preko slatkih džemova i sokova, dok su se oni odvažniji usudili da u tegle sa turšijom ubace tikvice, grožđe, kruške, kelerabe, maslačak.

Međutim nama je pažnju privukao  štand prelepog naziva poljoprivredno gazdinstvo,, Deda i Maša“. Kada smo prišli na štandu smo zatekli Dragicu Ivanović, iz sela Družetiće, penzionisanog naučniog radnika, radila je 35 godina  u Institutu za kukuruz „ Zemun Polje“,  i našeg profesora sa Poljoprivrednog fakulteta  u Zemunu, Mirka  Ivanovića.

Družetić je na obema obalama rečice Uba, u Jautini i pored Gole Glave i Koceljeve, brdsko, šumovito i neravno selo, sa kućama razređenim pri vrhovima potoka u poveće džemate: Donju malu do Gole Glave, Majdan uz istoimeni potok, Borovčevicu ili Srednju Malu do Koceljeve i Koren sa obe strane reke Uba i u Juatini.

Odlaskom u penziju oboje su se vratili na porodične imanje.  Po Dragičinim rečina, kupili su nešto zemlje i sada ukupno  imaju 20 ha. Od toga je 12 hektara pod šljivom. Stariji sin je agronom, i on se vratio na selo i zajedno sa njima bavi se gajenjem šljive.

„Mi smo došli na ideju da sušimo šljivu na suncu, odnosno u plasteniku, bez trošenja drva i energenata. Plodovi namenjeni sušenju moraju biti zreli, zdravi, sa harmoničnim odnosom šećera i kiselina, što obezbeđuje odgovarajuća senzorska svojstva u osušenom proizvodu. Plodovi, takođe, moraju biti i odgovarajuće veličine i bez mehaničkih oštećenja. Veličina plodova je merilo kvaliteta kod sušenih šljiva. Fiziološka oštećenja, kao i oštećenja nastala usled bolesti ili insekata, umanjuju vrednost proizvoda, priča nam Dragica, i nastavlja:

„Sušimo sorti Krina. Plodovi Krine imaju odlična tehnološka svojstva prvenstveno za sušenje. Krina sazreva pozno, krajem avgusta i početkom septembra. Plodovi dobro podnose transport i u punoj zrelosti. Samoopolodna je i može se gajiti u monosortim zasadima. Sorta je jako visokog potencijala rodnosti, pa je stoga neophodna redovna rezidba da se izbegne alternativno rađanje. Dosta je tolerantna prema poznim mrazevima u vreme cvetanja. Relativno je otporna prema prouzrokovačima plamenjače (Polystigma rubrum Pers.) i rđe šljive (Puccinia pruni spinosae Diet.), a srednje osetljiva prema prouzrokovaču truleži ploda (Monilinia laxa Aderh et Ruhl.).

Suva šljiva je krupna, dobrog izgleda i odličnog kvaliteta. Plodovi se mogu koristiti i za druge vidove prerade (džem, rakija, stona potrošnja). Visokog je potencijala rodnosti, koji ispoljava i u godinama sa poznim mrazom, ali uz redovnu i adekvatnu agro- i pomotehniku, ističe Dragica i dodaje: Krina je specifična  po pitanju tehnologije proizvodnje i orezivanja, ali mi kao agronomi uspevamo da je održimo.

Dragica i Mirko oko 150 kg dnevno iscepkaju i poređaju na lese, i od momenta kada je stave u plastenik tri dana je potrebno da bude  suva, ukoliko je temperatura preko 30 °C, međutim ako je kiša i oblaćno potrebno je od sedam do osam dana. U slučaju da vreme ne posluži stavljaju je u kacu za rakiju. Da bi se dobili  kg suve šljive potrebno je oko 3,5 do 4 kg sveže.

Ovo godine Dragica i Mirko su proizveli oko 400 -500 kg . Po njihovim rečima potrebno je da odu na dva, tri ovakva Festivala, i po bivšim firmama i brzo sve rasprodaju. Cena sušenje šljive je 800 dinara po kilogramu.

Osušeni proizvodi mogu se čuvаti bez povrede više meseci, а pri podesnom pаkovаnju (u dobro zаtvorenim zаvojimа) i više godinа. Oni se lаkše i sа mаnje troškovа mogu prenositi na velike dаljine po toplom vremenu, jer se ne kvаre, kаo i na zimi, jer se se zаmrzаvаju na niskoj temperаturi.

Proizvode rakiju i džem za svoje potrebe.