Pčelama je tokom zime potreban mir pa ih zato ne treba smestiti blizu puteva i na mestima gde će biti uznemiravane. Košnice treba da su zaštićene od jakih vetrova i suvišne vlage, pa ih treba najbolje smestiti na ocednom zemljištu. U ovom mesecu se izvodi i poslednje leglo, a matica prestaje sa polaganjem jaja ili se polaganje svodi na najmanju meru.

Pčele postaju sve mirnije,  a izleti su sve ređi. Radilice raspoređuju hranu tako da je mogu najlakše koristiti kada formiraju klube i počnu da žive u njemu.Češljeve protiv miševa postaviti na leta, a dosadne i agresivne osice odstranićemo ako ispred košnica postavimo flaše sa malo piva ili slatke vode.U svakom pčelinjem društvu bi trebalo da bude mlada matica ne starija od 2 godine, a poželjno je da bude oko 30- 35 hiljada pčela u svakoj košnici. Na taj način će se stvoriti uslovi za uspešno prezimljavanje pčelinjih zajednicai njihov brz prolećni razvoj.

Pored zdrave i kvalitetne zimnice, veoma je važno i kakav je raspored ramova sa medom i cvetnim prahom.

Za zimovanje i uspešan prolećni razvoj spremno je ono društvo koje se kada se košnica otvori ponaša mirno, pčele ne bruje, ne podrhtavaju krilima. U takvim pčelinjim zajednicama je i leglo ispravno, ima dosta pčela i dovoljno kvalitetne hrane. U ovom mesecu izvodi se i poslednje leglo, a matica praktično prestaje sa polaganjem jaja ili se polaganje svodi na najmanju meru. Sve što nije urađeno u prethodnom mesecu odraziće se na razvoj društva. Vreme je tada hladnije, pčele ređe izlaze i pripremaju se za uzimljavanje. Pčele radilice raspoređuju med u košnici tako da ga mogu najlakše koristiti kad formiraju klube. U isto vreme pčele propolisom (pčelinjim lemom) zatvaraju sve nepotrebne otvore na košnici, učvršćuju ramove i poklopnu dasku. Oktobar je mesec kada temperatura osetno brže pada nego u septembru. Obično je kasno i kontraproduktivno nadoknađivati propušteno na pčelinjaku.Zdravstveno stanje pčela i borba protiv varoe su vrlo bitne stavke na koje treba obratiti pažnju u ovom mesecu. U ovom slučaju koristimo oksalnu kiselinu koju nakapavamo po pčelama.

Kod metode nakapavanja upotrebljava se rastvor 35 g dihidrata oksalne kiseline u litru rastvora šećera i vode u razmeri 1:1 (za litar takvog rastvora treba promešati 600 g šećera i 600 ml vode). Po punoj ulici nakapava se 5 ml rastvora. Ova metoda je dala odlične rezultate, te se veoma raširila, jer je laka i brza za izvođenje. Ne preporučuje se ponavljanje tretiranja iste zime, odnosno jedna generacija pčela sme biti tretirana oksalnom kiselinom samo jednom. Optimalne količine zimskih zaliha hrane zavise od više faktora, ali u svakom slučaju bi trebalo da iznose od 15 do 25 kg meda.