Dok evropske zemlje uveliko donose zakone kojima će se u potpunosti zabraniti kavezni uzgoj kokošaka nosilja, sprski farmeri ne znaju kakve im propise država priprema. U slučaju da i naša zemlja usvoji EU praksu, živinari će morati da pređu na druge sisteme ili će pak stavljati katance na farme. Zabrinuti su i plaše se da neće poput evropskih farmera dobiti podsticaje za prelazak na slobodni uzgoj. Nadležni o tome ćute ili nemaju informacije, a na potencijalni problem osim farmera ukazuju i udruženja koja se zalažu za poštovanje dobrobiti životinja i „oslobađanje kokošaka“.

Evropska komisija saopštila je da će do kraja 2023. godine doneti zakonodavni predlog kojim bi se postepeno smanjio, a zatim do 2027. godine u potpunosti ukinuo kavezni uzgoj životinja. Države članice Evropske unije iznele su svoje datume za prilagođavanje ovoj inicijativi. Kada je reč o našoj zemlji, beskavezni uzgoj podstakao bi organsku proizvodnju, ali bi poštovanje evropskih standarda za farmere koji se bave komercijalnom proizvodnjom jaja značio redukovanje broja kokošaka i smanjenje prihoda.

U Srbiji je trenutno praksa da se sa komercijalnog uzgoja u baterijskim (naslaganim) kavezima prelazi na takozvane obogaćene kaveze, koji za cilj imaju povećanje prostora za kokoške, ali ne i ukidanje pregrada i nagiba pod kojim životinje stoje. U Evropskoj uniji prelazak na obogaćene kaveze zakonom je definisan još 2012. godine, a danas kada je organska proizvodnja postala prioritet, on je prevaziđen.

Istina je da se kod nas baterijski kavezi više se ne smeju proizvoditi, pa svako ko po prvi put želi da drži koke nosilje treba da obezbedi obogaćeni kavez. Odluka o obaveznoj upotrebi ovakvih kaveza prolongirana je sa 2020. na 2023. godinu, a do dana objavljivanja ovog članka, iz Ministarstva poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede nismo dobili komentar na ovu temu.

—–

Kako izgleda obogaćeni kavez

Obogaćeni kavez ima površinu poda od najmanje 550 kvadratnih centimetara, ne uključujući prostore za hranjenje. Hranilice u njemu su dugačke najmanje deset centimetara za svaku kokošku nosilju, a kavez bi trebalo da je visok najmanje 40 centimetara i da je izrađen od odgovarajućeg materijala za trošenje kandži. Kako ovakvi kavezi zahtevaju više prostora i smanjenje broja kokošaka, farmeri se i dalje služe baterijskim.

—–

O potpunoj zabrani držanja životinja u kavezima predstavnica kampanje „Slomimo kaveze“ Jelena Disić, kaže da je svaki poduhvat za obustavljanje eksploatacije životinja dobar.

„U kaveznom uzgoju kokoške nemaju mogućnost da ispoljavaju svoje osnovne prirodne potrebe poput kupanja u prašini ili širenja krila. Zbog toga na našem sajtu postoji peticija koja je podrška evropskoj inicijativi i  ona će svakako u nekom trenutku zahtevati promenu Pravilnika o uslovima za dobrobit životinja“, navodi Jelena Disić.

Ona dodaje da „Slomimo kaveze“ ne pristaje na kompromise i da neće učestvovati u bilo kakvom podsticaju neke od grana poljoprivrede kada je reč o državnim subvencijama kojima je cilj povećanje prostora u kavezima, a ne njegova potpuna obustava.

„Slomimo kaveze“: Da li znate šta znače oznake na jajima?

Sa druge strane, direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo „Zajednica živinara“ Rade Škorić ističe da postoje koristi od kaveznog držanja koka nosilja.

„Zatvoren prostor za držanje kokošaka je kontrolisan, a to je od velikog značaja kada govorimo o bolestima poput ptičjeg gripa ili onima koje prenose glodari, sa kojima koke koje su na otvorenom često dolaze u susret“, kaže Škorić i naglašava da je kavezni uzgoj značajan kada se govori i o kapacitetu jaja na tržištu.

„U svetu uvek nedostaje jaja. Kavezni sistem hrani mnogo ljudi, jer se jaja ne gube naokolo, niti ih kradu i jedu druge životinje“, dodaje naš sagovornik.

Sa ovim se slaže i farmer Radoslav Brkić čije gazdinstvo broji više od tri hiljade kokošaka i dodaje da bi prelazak na drugačiju proizvodnju značio i gubitak kapaciteta.

“Bio bi nam potreban mnogo veći plac, više radnika i morali bismo da smanjimo broj kokošaka. Tako nikada nećemo dobiti dovoljnu količinu jaja da nahranimo ljude širom Srbije“, kaže Brkić.

Jelena Disić podvlači da za dobrobit kokošaka postoje jedino dve opcije i da one ne podrazumevaju skučeni prostor. Prva je podni uzgoj prilikom kog kokoške borave u velikim halama, imaju dotok prirodne svetlosti i slamu za pravljenje gnezda. Druga je slobodni uzgoj koji podrazumeva da, pored toga što je u hali, kokoška ima pristup dvorištu ili ograđenom polju svakog dana.

“Ove dve vrste uzgoja omogućavaju ispoljavanje prirodnog ponašanja kokošaka u većoj meri, što direktno dovodi do smanjenja pojave kanibalizma prouzrokovanog nedovoljnim prostorom i nemogućnošću ispoljavanja prirodnih oblika ponašanja. Zbog povreda kokoške u kavezu su u većoj meri tretirane lekovima“, naglašava Jelena Disić.

Veterinar Zoran Kojić razume potrebu farmera da opstanu na tržištu, ali naglašava da zbog nehumanih uslova kokoške često imaju poremećaje u ishrani.

“Kokoškama se dan modifikuje veštački. Podešava se svetlo, tako da one ne znaju kada je u prirodi dan, a kada noć. Isto tako se reguliše i temperatura prostora“, kaže Kojić i dodaje da je glavni razlog zašto je u Srbiji odziv za prelazak na obogaćene kaveze slab taj što su novi kavezi skupi. Zbog toga se, prema njegovom mišljenju, konstantno odlaže odluka o obaveznoj upotrebi obogaćenih kaveza.

Radoslav Brkić tvrdi da do problema u uzgoju koka nosilja ne dolazi zbog neadekvatnog održavanja kaveza ili nehumanih veštačkih uslova.

“Do međusobnog kljucanja dolazi ako kokoške dobiju vaši, a ne zbog manjka prostora“, ističe Brkić.

“Kokoške jure jedne druge samo onda kada nisu dobrog zdravlja ili kada im u ishrani fali vitamina, a to se često dešava kada su kokoške slobodne. Njihova ishrana tada zavisi od onoga šta pronađu“, saglasan je s Brkićem Rade Škorić.

Ana Karanović, poljoprivrednica čiji se uzgoj kokošaka i drugih pernatih životinja bazira isključivo na slobodnom kljucanju u prirodi, kaže da se za ovakvu proizvodnju odlučila jer je zdravija.

“Moje kokoške jedu hranu koja je isključivo iz naše, domaće proizvodnje. Kada je kiša, jedu više crva, pa im je to dodatna prehrana. Ne dohranjujem ih veštačkim suplementima“, kaže ova poljoprivrednica i priznaje da ovakav uzgoj donosi manje jaja.

“Jaja snesu svaki treći ili četvrti dan u zavisnosti od vremenskih uslova. Dešava se i da jaja ukradu psi lutalice ili orlovi”, navodi Ana Karanović.

Ona ističe da se takva vrsta proizvodnje isplati jer, iako ima manje jaja, ona se prodaju po većoj ceni.

“Jaja iz domaćinstva i proizvodnje gde se kokoške nosilje slobodno kreću prodaju se skuplje nego ona u marketima. Kupci to uglavnom razumeju, jer im je bitno da u proizvodu koji dobiju nema hemikalija”, kaže naša sagovornica.

Kako kupci mogu da znaju da li su kupili jaja iz kavezne ili alternativne proizvodnje i svojim potrošačkim preferencijama nagoveste farmerima kakva jaja žele na tržištu?

“Oni kojima je bitno da naprave selekciju prilikom izbora jaja u trgovinama, to mogu učiniti ako pogledaju oznake na ljusci. Brojevi predstavljaju način uzgoja: 1 je za otvoren uzgoj u kom su kokoške uvek puštene, 2 je podni gde su kokoške u halama, odnosno gde imaju obod kao ograničenje kretanja, 3 je za kavezni uzgoj. U radnjama za sada ima najviše jaja sa oznakom 3”, objasnio je Zoran Kojić.

Ministarstvo bez odgovora

Ministarstvo poljoprivrede pitali smo koliko uzgajivača kokošaka nosilja je prešlo sa baterijskih na obogaćene kaveze i da li su za to dobili podršku države, kakvu i koliku. Takođe, kakvo je interesovanje poljoprivrednika za primenu novih EU propisa. Odgovore nismo dobili.

Pomenimo, farmeri u Srbiji iz IPARD fonda mogu da dobiju podsticaj za izgradnju i opremanje farmi. Pomoć do 65 odsto vrednosti investicije preko ovog programa na raspolaganju je isključivo farmerima koji sa  uzgoja u baterijskim  kavezima prelaze na obogaćene kaveze, a ne i onima koji se odlučuju na podno ili slobodno držanje živine.