Čičak ili obična boca je jednogodišnji uskolisni korov koji se odomaćio na našim njivama. Poljoprivrednicima pravi ozbiljne probleme jer se brzo i lako širi, a teško uništava. Najčešće se javlja u ruralnim delovima pored zapuštenih puteva i reka, a kao korov u njivama lako se zapati u poljima kukuruza, soji, šećernoj repi, suncokretu, u baštama, dok se ređe javlja u voćnjacima i vinogradima. U pitanju je vrlo invazivan korov koji utiče na ekosistem što vremenom dovodi do nestanka autohtonih biljka područja na kome se nastanio.
Čičak (lat. Xanthium strumarium) je korov iz porodice Asteraceae. Ime ovog korova vuče koren iz grčke reči xanthos što znači žut, jer se nekada davno koristio za je bojenje kose. Poreklom iz Severne Amerike, a danas je jedan od najraširenijih korovskih vrsta u svetu, pa i kod nas. Prvi pisani tragovi o ovog biljci potiču iz 1847. kada je zabeleženo da se pojavila na području Dalmacije odakle je preneta na ostale delove Balkana. Čičak je vrlo otporan i dobro podnosi visoke temperature, sušu i manjak vode, ali mu ne smetaju ni zimski uslovi sa izrazito niskim temperaturama. Nije izbirljiv ni kada je zemljište u pitanju pa podjednako dobro uspeva u plodnim njiva i kamenitim planinskim predelima. Kod nas se može naći u svi delovima naše zemlje od Vojvodine do Šumadije kao i u južnih krajevima Srbije. U narodu je najčešće poznat pod imenom obična boca.
Čičak je jednogodišnja biljka koja raste u visinu do 20 santimetara i ima vretenast koren koji je duboko ukorenjen u zemlju. Stablo je uspravno i gusto razgranato sa trouglastim listovima obraslim rubim beličastim dlačicama koje se šire po celoj biljci. Listovi po obodu imaju najčešće tri režnja grubih bodlji. Muške glavice su loptaste, dugačke oko 5 mm sa zelenkastim cvetovima, dok ženske imaju po dva cveta. Cveta i plodonosi od juna do oktobra. Plod je ahenija sa tvrdim omotačem sličan orašastim plodovima u kojima se kriju semenke. Sam plod prekriven je kukičastim bodljama. Jedna biljka godišnje u proseku proizvede 180 do 200 semenki, maksimalno 1000. Seme klija i niče od ranog proleća pa do leta na temperaturi i do 4 stepena. Čičak, posebno kada je u kasnijoj fazi vegetacije otrovan je za svinje i krupnu stoku koja ga izbegava na pašnjacima zbog neprijatnih i oštrih bodlji, ali i gorkog ukusa.
Suzbijanje čička nije lako zbog dubokog i jakog korena. Ukoliko ovaj korov nije zahvatio veću površinu ili se zapatio u bašti možete ga ukloniti čupanjem iz korena. U tom slučaju preporuka je da se koriste debele, baštenske rukavice kako bi se ruke zaštitile od povreda. U slučaju da se korov ukorenio na njivama posebno u soji ili kukuruzu može se primeniti mehaničko suzbijanje pre setve. Osnovna obrada zemljišta, odnosno oranje znatno utiče na smanjenje količine semena jednogodišnjih korova kao što je čičak i ukoliko je kvalitetno izvedena daje preduslov za efikasnost drugih mera u suzbijanju korova.
Kada su u pitanju herbicidi za čičak u soji preporučuju se preparati na bazi bentazona i imazamoksina. Najbolje rezultate daju posle nicanja useva, odnosno kada je soja u fazi od 1-3 trolista. Za suzbijanje ovog korova u kukuruzu primenjuju se herbicidi na bazi mezotriona i nikosulfurona. Tretiranje useva se vrši kada je kukuruz u fazi 2-8 razvijenih listova. Kako su u pitanju jaki preparati maksimalan broj tretiranja na istoj površini je jednom u toku godine. Međutim, pre svake upotrebe hemijskih sredstava za suzbijanje korova pa i čička neophodno je potražiti savet od stručnjaka za zaštitu bilja.
Iako se čini da je čičak samo štetočina, ovaj korov ima i svoje dobre strane. Mladi i prizemni listovi u rano proleće su jestivi ali u strogo ograničenim količinama. Imaju slankast ukusa dok su stariji listovi gorki zbog toksičnih supstanci, pa ih ne treba koristiti, posebno ne u ishrani. Semenke čička sadrže jestivo ulje koje po ukusu podseća na suncokretovo iako je po sastavu vrlo slično maslinovom ulju. Zanimljivo je da svi delovi biljke imaju dosta joda, pa se koren i plodovi koriste u tradicionalnoj medicini. Kao narodni lek upotrebljavaju kod epilepsije, dijareje, kod ujeda insekata i groznice. Čičak ima jako antibakterijsko dejstvo pa se pokazao kao dobar kod raznih zapaljenskih procesa kao što je reumatoidni artritis. Međutim, treba biti vrlo oprezan sa ovom biljkom zbog njenih toksičnih svojstava koji mogu da izazovu oštećenje bubrega.
Salata za ćišćenje organizma:
Sveže, mlade listove čička dobro operite i osušite. Iseckajte (ne previše sitno) i začinite limunovim sokom, hladno ceđenim maslinovim uljem i morskom solju. Salatu možete praviti samo od listova čička ili ih možete kombinovati sa listovima maslačka, zelene salate, rukole ili sremuša.
