Kada otpočne vrenje stvara se ugljen- dioksid koji podiže čvrste delove (pokožice, koštice, delove mesa) nagore, usled čega se formira tzv. kapa ili klobuk. Često individualni proizvođači šljivovice nisu u stanju da predestilišu prevreli kljuk šljive odmah nakon završetka vrenja, već ga ostave da stoji čak do proleća. Stoga često, po završetku vrenja, dolazi do tzv. prevrtanja “kace“, tj. potapanja formiranog klobuka.
Ako se vrenje odvijalo u otvorenim sudovima (kacama) klobuk se često ukiseli i uplesnivi, i kao takav, on prenosi zarazu i na tečni deo kljuka unutar suda. Da do toga ne bi došlo, nakon punjenja suda postavljaju se specijalna ležišta u kaci – drvena rešetka ispod nivoa tečnosti u sudu. Ova rešetka pritiska čvrste delove kljuka i ne dozvoljava im da isplivaju na površinu i formiraju klobuk, tako da ne dolazi do ukišeljavanja klobuka, niti prevrtanja.

Prevrtanje kace može da se spreči i postavljanjem tzv. krstine u sud (kacu). Kada se kaca napuni do polovine svoje zapremine izmuljanom šljivom, ili šljiva u sudu izmulja, postavlja se krstina. Punjenje suda šljivom se dalje nastavlja do 80% od njegove zapremine, a krstina se potom veže preko tako što se ukrste dve daske i kucaju jedna za drugu. Ukrštene daske treba da budu nešto kraće od gornjeg prečnika kace. Krajevi tih dveju dasaka potom se ekserma povežu nešto širim daskama. Na sredini ukrštenih dasaka postavlja se jedno kukasto drvo. Tako se sprečava da se, nakon završetka alkoholnog vrenja, dođe do potapanja klobuka. Pre destilacije prevrelog kljuka površinski sloj se skida i baca, jer može da naruši kvalitet rakije.