Pravilna dezinfekcija plastenika

Ilustracija: krastavac u plasteniku, foto: G.Đ.
Ilustracija: krastavac u plasteniku, foto: G.Đ.

Da bi se proizveo kvalitetan rasad, rod i obezbedio dobar prinos, poterbno je izvršiti dezinfekciju proizvodnog prostora, čime se uništava prezimljujuća forma insekata, spora gljiva, bakterija… Kako bi se obezbedio dobar rod ili proizvodnja kvalitetnog rasada u plasteniku, potrebno je da se redovno održava higijena plastenika, a nakon svakog ciklusa proizvodnje, plastenik je potrebno očistiti i dezinfikovati. Obično se dezinfekcija obavlja tokom jeseni ili u rano proleće. U plastenicima i drugim zatvorenim uslovima stvaramo optimalne uslove za razvoj biljaka, ali istovremeno visoka temperatura i vlažnost omogućavaju razvoj prouzrokovača oboljenja i nesmetan razvoj štetočina, koji mogu u potpunosti da unište naš rad. Zbog toga je potrebno posvetiti veliku pažnju plasteniku, opremi u plasteniku, zemljištu i oruđu koje koristima za rad u plasteniku.
Sumpor: za dezinfekciju 1m³ potrebno je utrošiti 10g do 20g sumpora, maksimalno 30g. Sagorevanjem sumpora nastaje sumpordioksid. Proizvođači plastenik ostavljaju četiri do pet dana zatvoren i tek nakon toga otvaraju plastenik da se prozrači. Kada se sumporne trake zapale, potrebno je brzo napustiti plastenik i dobro ga zatvoriti. Na plasteniku je potrebno zatvoriti sve otvore. Kod rukovanja sumpordioksidom potrebno je da se zaštitite,
a dezinfekcija se vrši tokom jeseni ili zime, da ne bi došlo do neželjenih efekata na gajenim biljkama kod dezinfekcije tokom proleća.
Formalin se koristi u količini od 10 ml za 1 m3 prostora. Brže isparavanje se postiže dodavanjem 250 g kalijum-permanganata na 1 l formalina.
Plavi kamen (bakar sulfat). Se primenjuje kod dezinfekcije drvene konstrukcije. Ne korisititi je za dezinfekciju armature od metala, pošto je nagriza. U 100 litara vode rastvori se 5kg plavog kamena.
Dezinfekcija se može vršiti i kalijum permanganatom.U toku ovih operacija objekat mora biti zatvoren, a temperatura mora biti viša od 12 stepeni. Dezinfekcija traje 24 sata, a potom se objekat provetri. U objekat se može uneti i alat, pribor, ambalaže, saksije i dr.
Dezinfekcija alata i pribora za rad: Sav alat koji se koristi u plasteniku tokom zime potrebno je očistiti, pripremiti za novu sezonu (naoštriti), dobro oprati vrelom vodom ili premazati alkoholom. Dezinfekcija alata i pribora može se uraditi i potapanjem alata u 10% rastvor sode 5% rastvor plavog kamena. U plasteniku se ne treba
pušiti, jer je duvan prenosnik mnogih virusnih oboljenja biljaka. Oko plastenika ne sme biti otpada – uklanjati korov i saditi biljke koje svojim mirisom i materijama koje luče teraju štetočine i umanjuju vitalnost prouzrokovača oboljenja.
Alkohol je sredstvo koje služi za dezinfekciju noževa i ruku kojima se prenosi veliki broj patogena, pre svega virusa, pri zalamanju biljaka ili tokom drugih radova kada biljke dodirujemo. Natrijum hipohlorid, poznat kao varikina, se takođe može koristitikao dezinfekciono sredstvo za alat, ambalažu, saksije i radne površine, a koristi se sa
vodom u odnosu 1:5.
U plasteničkoj proizvodnji najvažnija mera pre počeka novog proizvodnog ciklusa je dezinfekcija zemljišta. Ovom merom štitimo proizvodnju od štetnih organizama i korova koji se u zemljištu nagomilavaju usled višegodišnje proizvodnje na istom mestu.Takođe i smanjujemo primenu pesticida čime se sve više teži. Postoje više načina
dezinfekcije.Termičkom dezinfekcijom se u zemljište ubrizgava vodena para uz pomoć uređaja i održava temperatura od 70 do 80 stepeni sat vremena,posle 15 dana može se pristupiti setvi ili sadnji.Solarizacija je dezinfekcija zemljišta iskorišćavanjem
sunčeve energije.Najčešće od juna do avgusta.Dezinfekcija zemljišta primenom insekticida i fungicida je najčešća kod nas. Nakon aplikacije preparata na zemljište ,unese se u plitki sloj(10-15 cm) i tako štiti biljku od infekcije i štetočina.
Fumigacija je najefikasnija dezinfekcija zemljišta. Fumigacijom se mogu suzbijati i korovi i nematode. Fumiganti su jaki otrovi i treba biti obazriv sa njima. U plasteniku ako se radi fumigacija najbolje je u jesen i on mora biti prazan.Biofumigacija podrazumeva setvu određenih biljaka(najčešće iz roda Brassica) koje nakon zaoravanja u vlažnoj sredini oslobađaju izotiocijanate koje smanjuju brojnost nekih patogenih gljiva prouzrokovača bolesti i umanjuju nicanje korova.Za biološku dezinfekciju zemljišta u zaštićenom prostoru koriste se kadifica i neven. Setvom kao predhodni usev zemljište čiste od nematoda i nekih štetnih gljiva.

Povezano

Iz ove kategorije

Patogen lista višnje

Pegavost lišća višnje je najznačajnji patogen lista u proizvodnji ove voćne vrste, i u proizvodnim