Obuka svih korisnika sredstava za zaštitu

Ilustracija: zaštita bilja, foto: pixabay
Ilustracija: zaštita bilja, foto: pixabay

Od 1. januara 2022. godine izmene Zakona o sredstvima za zaštitu bilja predvideće obaveznu obuku svih korisnika sredstava za zaštitu, njihovo sertifikovanje, kao i redovne kontrole opreme koja se koristi pri tretiranju voća i povrća. Ove novine pre svega imaju za cilj povećanje nivoa bezbednosti hrane

Uoči primene novih mera, fondacija Ana i Vlade Divac inicirala je istraživanje na uzorku nešto većem od 1.000 poljoprivrednika u 116 opština u Srbiji, koje je pokazalo da se većina ispitanika snabdeva u poljoprivrednim apotekama. Devedeset odsto njih poznaje propisano vreme između prskanja i branja ploda, ali svega polovina brine o takozvanom driftu, odnosno skretanju kapljica preparata sa tretirane površine. Trećina proizvođača prati listu dozvoljenih supstanci u Evropskoj uniji, manje od trećine koristi zaštitu na radu.

“Ministarstvo poljoprivrede je kroz savetodavne službe pružilo mogućnost usluge licenciranih zaštitara savetodavaca gazdinstvima potpuno besplatno”, rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević. Predviđa se da proizvođače i ubuduće obučavaju savetodavci, a uredno vođenje takozvanog dnevnika prskanja biće bonus na subvencije. Ovako bi umesto odomaćenog izraza “bacam đubrivo” mogli da pređemo na nešto preciznije.

“Primera radi, poljoprivrednici mogu da kupe onoliko sredstava koliko su prijavili u svojoj biljnoj proizvodnji – pod površinama i određenim kulturama, i da dobiju tačno potrebnu količinu pesticida, ni manju ni veću, da bi ostvarili pravi efekat i da se ne bi desilo ono što znamo da se često dešava – hajde malo da pojačamo, više da prsnemo, imaćemo bolji rezultat. To ustvari ne samo da zagađuje same proizvode, već često loše utiče i na prinose”, kaže Uroš Delić iz Fondacije Ana i Vlade Divac.

Kuda sa ambalažom?

“Najveći deo ambalažnog otpada ide kroz komunalni otpad i spaljuje se, a sa najmanjim delom – oko 10 odsto svega, postupa se na pravilan način, odnosno odlaže se do dalje reciklaže”, rekao je prof. dr Goran Malidža iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Otpad od pesticida jednako je opasan kao i medicinski. Dok pomešan sa komunalnim smećem tiho preti na nekoj deponiji ili pluta rekom – preporuka poljoprivrednicima je da ambalažu pre odlaganja makar dobro isperu.

Povezano