Proizvodnja krastavaca u zaštićenom prostoru nije nimalo laka, iako na prvi pogled deluje jednostavno. Tome u prilog ide činjenica da ova kultura brzo nakon rasađivanja plodonosi, plodovi su teški, a kad počne intenzivnija berba, ubiru se svakodnevno. Osim toga, vegetacija krastavca je kratka, pa se većina proizvođača nakon prolećnog turnusa odlučuje i na jesenji.

U plastenicima se gaje salatne sorte krastavca i to je rana proizvodnja a zbog kratke vegetacije u jesenjem periodu gaje se kornišoni koji se koriste za konzerviranje. Krastavac je vrežasta vrsta koja ima plitak korenov sistem i veliku vegetativnu masu pa i velike zahteve za vodom na početku vegetacije i u toku formiranja plodova. Zalivanje je neophodno i treba ga uskladiti sa temperaturom i intenzitetom svetlosti, pa pri oblačnom vremenu biljke treba zalivati manje i to samo u zoni korena dok pri višim temperaturama poželjno je i površinsko zalivanje. Relativna vlažnost vazduha u plasteniku treba da je 70-80% jer smanjena vlaga izaziva venjenje i deformisanost plodova.

Proizvodnja krastavca ide preko rasada a rasad može da se proizvede u hranljivim kockama, ili plastičnim vrećama zapremine 1 l. Rasađuje se kad biljke oforme 4 lista i to u redove na rastojanju od 100-120 x 40-50 cm ili u dvostruke redove. Setva za proizvodnju rasada se obavlja početkom marta a sadnja početkom aprila a za jesenju proizvodnju setva se obavlja početkom avgusta.
Zemljište za proizvodnju krastavca treba da je dobrih fizičko -hemijskih osobina i obezbeđeno lako pristupačnim hranivima . U plodoredu dolazi na prvo mesto pa je neophodno unošenje organskog đubriva u količini od 8-10 kg/m², mineralnog NPK 8 : 16 :24 – 50 g/m² i 30-40 g/m² KAN- a kao osnovno đubrivo.

Mere nege tokom vegetacije krastavca su okopavanje – koje treba obavljati redovno kako usled čestog zalivanja ne bi došlo do stvaranja pokorice, a raditi i ogrtanje. Prihranjivanje useva obaviti 3-4 puta u toku vegetacije NPK đubrivom količinom od 20-25 g/m² kao i folijalno. Vezivanje vreža se obavlja uz kanap ili postavljanjem špalirnih mreža.
Salatne sorte dospevaju na berbu za oko 60 dana a kornišoni za 35-50 dana . U početku berba se obavlja svakih 5-6 dana, a kasnije svaki 2-3 . Kod kornišona su berbe češće jer plodovi ne treba da budu duži od 3-5 cm. Prinosi salatara iz rane proizvodnje se kreću od 10-12 kg/m² a kornišona (jesenja proizvodnja) do 6 kg/m².