Vlažnost vazduha nastaje isparavanjem vode iz zemljišta i biljaka i zavisi od apsolutne vlažnosti vazduha i temperature i on utiče na intenzitet transpiracije, fotosintezu, oplodnju, kao i pojavu oboljenja.
S obzirom na zavisnost vlažnosti vazduha od temperature, najveća relativna vlažnost vazduha je u ranim jutamjim časovima i opada ka podnevu. Kod biljaka kojima je neophodna visoka relativna vlažnost vazduha (krastavac 90-95%), pored redovnog zalivanja neophodno je i dopunsko orošavanje. Za vrste kojima je dovoljna manja relativna vlažnost (paradajz 50—65%) neophodno je rano jutarnje provetravanje, kao i provetravanje posle svakog zalivanja.
U leji sa visokom temperaturom visoka je i relativna vlažnost vazduha (najviša je u toplim lejama). Relativna vlažnost vazduha menja se u toku dana i najveća je u jutamjim satima a najmanja oko 14 časova. U prvim poslepodnevnim časovima, kada je relativna vlažnost ispod 50%, pojačana je transpiracija biljaka (isparavanje) i zato u toku izrazito toplih dana treba biljke zalivati a često i zasenjivati.
Relativna vlažnost vazduha je uvek veća u tunelima bez grejanja. Maksimalna je u ranim jutarnjim satima a oblačnih dana može biti i za 50% veća nego sunčanih. Sve to zahteva odgovarajuće podešavanje uslova i nege biljaka.
Rast i razvoj povrća mogući su samo u kvalitetnoj vazdušnoj sredini, pre svega u prisustvu ugljendioksida i kiseonika. Pri optimalnoj osvetljenosti i temperaturi optimalan sadržaj CO, je 0,1-0,2%. U takvim uslovima povrće je ranostasnije, a prinos veći. Tako salata dospeva za 2—4 nedelje ranije, kod paradajza se značajno povećava ranostasnost i prinos kod krastavca.
Sadržaj CO, u plastenicima reguliše se provetravanjem (ulaskom svežeg vazduha) i iz zemljišta. Pri dobrom đubrenju, posebno organskim đubrivima, povećava se mikrobiološka aktivnost i oslobađa C02 (do 75 g/m’). To je bitno jer pri optimalnim uslovima odrasle biljke krastavca i paradajza mogu dnevno da usvoje 30- 50 g/m2 C02.
Kiseonik je neophodan za disanje biljaka. Posebno je značajan za aktivnost korena i za klijanje. Najveće potrebe za kiseonikom ima koren biljaka koje brzo rastu – krastavac, dinja, lubenica. Za poboljšanje rastresitosti, odnosno stvaranje dobrih vazdušnih uslova u zemljištu, primenjuju se različite mere popravke (unošenje lakih supstrata, organske mase, nastiranje zemljišta).
Od drugih gasova u zaštićenom prostoru ima amonijaka, etilena a ređe ozona. Štetno dejstvo amonijaka javlja se ako se sadi neposredno posle unošenja stajnjaka, posebno posle unošenja živinskog dubriva. Povrede na biljkama su u vidu ožegotina na donjim listovima. Sumpordioksid oštećuje biljke (listovi pobele i suše se) već pri koncentraciji od 0,01%. Visoke koncentracije S02 javljaju se pri direktnom sagorevanju industrijskog gasa ili kao rezultat spoljnjeg zagadenja vazduha. Pri zagrevanju pomoću kalorifera u kojem sagoreva gas može doći do pojave etilena i ugljenmonoksida. Tada biljke zaustavljaju rast, listovi postaju grubi, intemodije su kratke i slaba je oplodnja. Etilen je i produkt zrenja paradajza, dinje i paprike i nepovoljan je za salate i krastavac koji brzo propadaju.
Dobar sastav vazduha u plasteniku postiže se pravilnom primenom agrotehničkih mera i redovnim provetravanjem objekta.
