Lukovičaste cvetnice su višegodišnje biljne vrste, ali za vreme jednogodišnjeg ciklusa rasta i razvića razlikujemo dve važne etape׃ period vegetacije, tokom koga dolazi do vrlo brzog i burnog razvitka nadzemnih i podzemnih organa, a zatim biljka ulazi u period mirovanja. Lukovice, rizomi i krtole su podzemni organi za prezimljavanje ili za preživljavanje sušnog perioda. Vrlo brz razvoj prolećnih lukovičastih cvetnica iz umerenog pojasa uslovljen je prilagođenošću biljke na iskorišćenje sunčeve svetlosti pre olistavanja šume, što je naročito izraženo kod ranocvetajućih vrsta kao što su: Galanthus, Erythronium, Narcissus, Crocus, Scilla, Muscari, Arum itd. Završetak vegetacije pada obično 30-ak dana posle cvetanja. Period mirovanja počinje sušenjem nadzemnih organa i traje do početka ukorenjavanja, što je obično 2-3 meseca. Za to vreme biljka ipak ne miruje, jer se u lukovici dešavaju vrlo važni procesi, od kojih zavisi da li će doći do ponovnog cvetanja. Naime, u fazi „mirovanja” se vrši diferencijacija i obrazovanje cvetnih pupoljaka.

Ovaj proces se vrši na račun rezervi hrane koji je nakupljen u vreme vegetacije. Broj cvetova koji je formiran u vreme mirovanja ne može se povećati kasnije tokom vegetacije ni najboljom negom. Optimalni uslovi i nega u vegetaciji su samo preduslov za stvaranje veće količine hranljivih materija, koje će uticati na formiranje većeg broja cvetova, ali tek za iduću godinu. Režim čuvanja lukovica tokom mirovanja mora da prati i prirodne uslove, a to znači da treba da se skladište u suvim i hladnim prostorijama sa dovoljno svežeg vazduha. Temperatura čuvanja treba da bude oko 17-23 ⁰C.

Vlažnost vazduha treba da bude umerena. Velika vlaga izaziva truljenje, dok previše suv vazduh dovodi do isušivanja lukovice. Vrste koje nemaju ovojnu ljuspu oko lukovice, kao što su ljiljan i carska kruna, treba čuvati do sadnje u vlažnom tresetu ili strugotini. Ciklame, mrazovac, Sternbergia i druge vrste koje cvetaju u jesen, treba posaditi nešto ranije, najkasnije početkom avgusta, da ne bi došlo do lomljenja cvetnih stabljika.

Lukovičaste vrste umerenog pojasa posle sadnje prolaze stadijum jarovizacije tokom hladnog zimskog perioda, što je neophodan proces za dalji razvoj biljke. Za cvećarstvo je veoma važna osobina pojedinih vrsta da jarovizaciju mogu da prođu i tokom mirovanja, što jako skraćuje vreme za pospešivanje i dobijanje rezanog cveta ili cvetajuće biljke tokom zimskih meseci. Tako npr. lukovice zumbula i lale posle početnog čuvanja u toku 7-10 dana na 23 ⁰C mogu da se hlade tokom 10-14 nedelja (do momenta sadnje) na temperaturi od 5-9 ⁰C za pospešivanje cvetanja. Neke toploljubive vrste, kao npr. amarilis i kala, mogu da nastave vegetaciju ako se redovno zalivaju, tako da im izostane period mirovanja, pa sledeće godine ne cvetaju.

Kod proizvodnje rezanog cveta kale veoma je važno da se prestane sa zalivanjem već krajem aprila i početkom maja, što će dovesti do prirodnog sazrevanja nadzemnih organa, posle čega se krtole čuvaju na temperaturi od 22-25 ⁰C do sadnje u avgustu. Cvetni pupoljci kale se formiraju samo u toku mirovanja, tako da nepoštovanje ovog pravila može da dovede do velikih gubitaka. Gladiola ne formira cvetne organe tokom mirovanja, već samo začetak klice, dok se njen cvet formira tokom vegetacije.