Ideja za biznis

Ilustracija: travnjak, foto: pixabay
Ilustracija: travnjak, foto: pixabay

Engleski travnjak je prva asocijacija za lepo sređenu i podšišanu travnatu površinu. Kada su jednom prilikom upitali Britance da otkriju tajnu svojih travnjaka oni su to slikovito objasnili: „Posejete travu, zalivate, kosite, pa opet zalivate, kosite i tako jedno 100 godina dok ne dobijete engleski travnjak“. Šalu na stranu, ali nije lako imati travnjak poput tepiha pre svega zbog sastava zemljišta i klimatskih uslova. Tada se pribegava presađivanju busena, odnosno postavljanju tepih trave.

Pokušaji presađivanja trave sežu duboko u istoriju. Pioniri ove tehnologije bili su Arapi, Grci i Rimljani koji zbog tople klime nikako nisu mogli da imaju travnjake kakve su zamislili. Prvi pisani trag o presađivanju travnate površine s jednog na drugo mesto datira iz 17. veka u Velikoj Britaniji. Kako su u svojoj knjizi o baštovanstvu tada opisali J. Rea i J. Evelin “ busen trave debljine od 120 do 150 mm uzet je sa prirodnih pašnjaka i zasađen u dvorište. Krajem 19. veka, tačnije 1890. V. J. Beal, istraživač iz Mičigena objavio je prvu naučnu publikaciju o presađivanju trave, ali su tek 1917. Piper i Valkei u svojoj knjizi o golf travnjaku objavili prvu potpunu tehnologiju i opis uzgoja i presađivanja travnate površine. Prvi rasadnici za uzgoj trave otvaraju se posle Drugog svetskog rata. Ovaj biznis je procvetao šezdesetih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji, a nešto kasnije i u Italiji. U poređenju sa setvom, presađivanje busena trave ima velike prednosti – potpuno, trenutno i podjednako pokrivanje površine. Dobra strana je i to što korov retko može da se probije kroz gustu travu busena. S druge strane, troškovi postavljanja ovakvog travnjaka su znatno skuplji u odnosu na klasičnu setvu trave u dvorištu.

Uzgoj trave namenjene presađivanju obuhvata nekoliko faza, a ovako dobijena biljka sa busenom se može postavljati tokom cele godine. Ipak, po savetu stručnjaka najbolje je saditi i postavljati u proleće ili jesen pre prvih mrazeva kako bi biljka imala vremena da se ukoreni pre hladnog vremena. Ali, krenimo redom.
Trava se u rasadnicima najčešće gaji na otvorenom polju. Poželjno je da zemljana podloga bude peskovita, jer pospešuje drenažu i rast trave, te omogućava olakšano i efikasnije uklanjanje busena kada za to dođe vreme. Površina na kojoj će se uzgajati trava mora da bude potpuno ravna. Na pripremljeno tlo se dodaje supstrat za uzgoj obogaćen sitnim peskom. Sama setva se vrši sejalicom trave, a ukoliko bi da se okušate u ovom biznisu, savet je da se pre setve konsultujete sa stručnjacima koji će vam preporučiti najbolju smešu semena u zavisnosti kakvu travnatu podlogu želite da proizvedete. Na tržištu danas postoji široka ponuda semena, uključujući i namensku proizvodnju trave za tačno određenu vrstu travnjaka kao što su, recimo, teniski i golf tereni. Uzgoj trave na njivi u proseku traje između 12 i 18 meseci. Tokom ovog perioda potrebna je posebna nega koja najčešće zahteva navodnjavanje, često košenje, đubrenje i odbrana zasada od korova i parazita.
Pored uzgoja na otvorenom polju moguće je travu gajiti i u specijalnim kontejnerima gde se kao podloga koristi fino samlevena kora bora uz odgovarajuću količinu piljevine čime se stvara fina drenažna struktura povoljna za razvoj korena biljke. Formiranje travnjaka spremnog za presađivanje na ovaj način se znatno skraćuje i traje oko 6 meseci. Postoje i višegodišnje sorte trave koje se razmnožavaju rizomima i preporučuju se za senovita područja bez mnogo sunčeve svetlosti.

Trava za presađivanje se najčešće prodaje u pločama od oko 1 kvadrat ili u rolnama širine 40 santimetara i dužine 2,5 metara. Ukoliko je potrebno zatravniti veliku površinu koriste se veće rolne širine od pola do jednog metra, i dužine više od 10 metara. Žetva trave je potpuno mehanizovana i sprovodi se posebnim kosilicama koje automatski travu podižu na transportnu traku gde se slaže i pakuje u rolne. Sečivo prodire u zemlju do tačno određene dubine precizne u milimetar kako bi se trava odvojila od podloge, a da se pri tome ne ošteti korenov sistem samih biljaka. Rolne ili travnate ploče najčešće se pakuju u foliju ili mrežice kako bi se zaštitile prilikom transporta. Važno je proveri kvalitet busena od koga zavisi uspeh presađivanja. Ovako spakovana trava može da se čuva i hladnjačama između 38 i 48 sati od žetve do postavljanja.
Pre postavljanja trave sa busenom neophodno je pripremiti zemljište koje mora biti pođubreno i dobro drenirano. Rolne se postavljaju na zemlju pomoću mašina za odmotavanje ili ručno uz proveru da li busen dobro naleže na tlo. Travnjak formiran postavljanjem tepih trave se može odmah koristiti. Tokom prve nedelje od postavljanja potrebno je travnjak češće zalivati. Prvo košnje se obavlja 6 do 10 dana nakon sadnje. Cena trave u rolnama s postavkom kreće se oko 7,5 evra po kvadratnom metru.

Povezano

Iz ove kategorije

Zaštita šljive

Zasadi šljiva, kako saopštavaju iz Prognozno-izveštajne službe (PIS) se trenutno nalaze u fazi razvoja plodova,