Zemljoradnička zadruga „Kamenjani“ nadomak Studenice je jedna od retkih u ovom delu Srbije, čija je delatnost uzgoj autohtonih rasa goveda u sistemu krava tele. Prilikom posete novoosnovanoj zaduzi Nikola Mihailović predsednik Zadružnog saveza Srbije,Predrag Belić predstavnik Zadružnog saveza za područja Raškog, Moravičkog i Rasinskog okruga sa sedištem u Kraljevu i prof. dr Cvijan Mekić sa Poljoprivrednog fakulteta Beogradskog univerziteta, razgovarali su sa zadrugarima o temama značajnim za organizaciju rada zadruge, uspešan uzgoj goveda i očuvanje genetskog materijala.Govedarstvo je potencijal i razvojna šansa cele Srbije prvenstveno zbog velikog interesovanja za proizvode govedarstva, kako u inostranstvu tako i na domaćem tržištu, au cilju dostizanja vrhunskog kvaliteta neophodno je uključivanje struke u selekciju priplodnih grla,čulo se ovom prilikom. U uslovima netaknute prirode, postoje idealni uslovi za organsko govedarstvo, koje bi rezultiralo izvozom organskih proizvoda i značajno većim profitom, imajući u vidu potražnju za ovim proizvodima u celom svetu. Posebno je bilo reči o jednom od najisplativijih sistema tova u govedarstvukrava-tele,koji je usmeren na proizvodnju goveđeg mesa. Ovaj sistem podrazumeva specifičan način držanja goveda za tov odnosno proizvodnju mesa, u Srbiji je sve popularniji, naročito kod farmera koji raspolažu pašnjacima.
Lekovito bilje razvojna šansa Moravičkog okruga
U domaćinstvu Savić u Mirosaljcima,održano je stručno predavanje o temi „Uzgoj lekovitog bllja“ u organizaciji novoformirane ženske zadruge „Mirosnice“, a u saradnji sa Zadružnim savezom Srbije, Turističkom organizacijom Arilje i Poljoprivrednom savetodavnom službom Čačak.Nakon samog osnivanja ženske zadruge Mirosnice pojavilo se veliko interesovanje njenih članica za proizvodnju lekovitog bilja. Predavanje je održao inženjer poljoprivrede Borko Ivanović, koji je ovom prilikom istakao da su prirodni uslovi na teritoriji Moravičkog okruga, kao i samog Arilja veoma pogodni za gajenje lekovitog bilja, a najpogodnije vrste za ovo područje su menta, beli slez i lincura. Predavanju je prisustvovao i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima.

Primeri dobre prakse u Ljuboviji

Primeri uspešnih zadruga u brdsko planinskim područjima su zemljoradničke zadruge “Ruđo i Branilo“ i „Medna planina“ na teritoriji opštine Ljubovija. Osnovna delatnost Zemljoradničke zadruge„Ruđo i Branilo“ je uzgoj i prodaja romanovskih ovaca. Reč je o rasi ovaca koja je nastala u dolini Volge u Rusiji u 19.veku i kako ističu u ovoj zadruzi zahvaljujući jakoj selekciji, ova rasa je najplodnija, pa nije slučajno da nosi epitet carske ovce. Zahvaljujući uzgoju i prodaji kvalitetnih priplodnih grla, ova zadruga ima značajnu ulogu u razvoju ovčarske proizvodnje prevashodno u graničnim brdsko planinskim predelima. Pčelarska zadruga „Medna planina“, uspešna je u proizvodnji pčelinjih proizvoda, koji se ističu kvalitetom, imajući u vidu prirodne usove za pčelarenje na obroncimaAzbukovice, koja pripada unutrašnjem pojasu Dinarskih planina. Prilikom posete ovim zadrugama predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović je naglasio značaj udruživanja za očuvanje srpskog sela, “Zadruge, sa svoje strane, utiču na bolji kvalitet života na selu i na smanjenje migracija seoskog stanovništva u gradove, kao i na otvaranje novih radnih mesta i na ravnomerni regionalni razvoj. Udruživanjem poljoprivrednika omogućuje se da poljoprivredni proizvođači na lakši način uspeju da proizvedu i plasiraju svoje proizvode na domaće i strano tržište, što se može videti na primeru ovih zadruga”, rekao je Mihailović u prisustvu zadrugara i predstavnika lokalne samouprave. Zadrugarstvo smanjuje troškove proizvodnje i povećava mogućnost dobijanja neophodnih sertifikata i standarda kvaliteta, kako bi se stvorio kontinuirani finalni zadružni proizvod namenjen prvenstveno izvozu, čulo se ovom prilikom.

Destilerija DESTICO M&M Ljubovija osnovano je 2016. godine, nalazi sa leve strane puta Ljubovija-Pecka u Ljuboviji. Osnovna delatnost je proizvodnja voćnih rakija. Rakija se proizvodi od najkvalitetnijih sorti voća iz sopstvene proizvodnje, kao i kupovinom od proverenih proizvođača. Ona prolazi sve neophodne analize u nekoj od eksternih laboratorija pre prodaje kupcu.
U želji da uskladimo naše poslovanje sa zakonskim propisima, zahtevima tržišta i konkurencijom, razvili smo i dokumentovali sistem HACCP-a, koji je u skladu sa zakonskom regulativom koja definiše područje bezbednosti hrane.
Destilerija je smeštena u kompleksu, koji osim destilerije sadrži i bazen, vidikovac, saunu, vajat, ribnjak, muzej sa degustacionom salom i četiri apartmana. Znajući da su želje i potrebe svakog gosta različite, naše stručno osoblje će Vam prirediti odmor za pamćenje, uživaćete u degustaciji rakije a možete i učestvovati u proizvodnji iste. Spoj tradicije i savremenih tehnologija osetićete u čašici rakije VRELO koju od 2016. godine sa velikom ljubavlju proizvodi destilerija U ponudi su rakija od šljive, jabuke, kajsije, dunje, kruške i maline.
Rakije od šljive i jabuke su odležale u hrastovim buradima, sve ostale su bele rakije koje sazrevaju i koje se čuvaju u prohromskim buradima (kajsija, dunja, kruška, malina).Proizvodnja rakije se vrši na tradicionalan način u kombinaciji sa savremenom tehnologijom i savremenim pristupom proizvodnje. Uglavnom se koriste stare autohtone sorte voća organskog porekla koje nije tretirano pesticidima. Koštičavo voće se pasira dok se kod jabučastog voća semena loža odvaja od ploda.
DESTICO M&M Ljubovija više informacija www.destico.rs

Manastiri, zadruge i zadružni savezi na istom zadatku

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima posetio je ManastirSveti Prohor Pčinjski u Eparhiji vranjskoj, koji se nalazi 30 km južno od Vranjana šumovitim obroncima planine Kozjaki obali reke Pčinje. Ova velika svetinja je kulturno-prosvetni centar ovog kraja,a u okviru manastira organizovana je i poljoprivredna proizvodnja, kojom se uspešno bave zadrugari Poljoprivredne zadruge “Prohorka”. Prilikom posete, starešina manastira arhimandrit Metodije Marković upoznao je goste sa istorijatom velike svetinje i podsetio na nedavno obeležavanje velikog jubileja 950 godina postojanja. Direktor Poljoprivredne zadruge “Prohorka“ Zoran Mihajlović je predstavio zadrugu i planove za naredni period, naglasivši da u dolini Pčinje postoje izuzetni prirodni potencijali za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Imajući u vidu da su na istom zadatku manastir, zadruga i zadružni savezi Srbije i južne Srbije, uspeh neće izostati,a zadruga “Prohorka” biće nesumnjivo važan pokretač razvoja ovog kraja, zaključeno je ovom prilikom.
Manastir Prohor Pčinjski predstavlja nepokretno kulturno dobro i spomenik kulture od izuzetnog značaja. Beleži posete turista i hodočasnika iz celog sveta, koje privlače tajne manastirskih odaja, ali i nedirnuta lepota ambijenta kraja, tradicionalno poznatog kao vazdušna banja.