Aktuelni radovi u voćnjaku

Ilustracija: Voćnjak, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: Voćnjak, foto: Domaćinska kuća

Agrotehničke mere koji se obavljaju tokom zimskog mirovanja jesu: jesenje đubrenje voćnjaka, jesenja obrada zemljišta, zimska rezidba voća. Kada prođe berba i voćke prestanu da vegetiraju potrebno je obaviti određene radove u voćnjacima. Cilj ovih agrotehničkih mera jeste spremanje voćnjaka da bezbedno prođu nastupajući zimski period i da se pripreme i obezbede neophodnim elementima za normalno kretanje vegetacije, porast i dobro
plodonošenje tokom sledeće vegetacije.

Da bi zasadi bili spremni za niske temperature, biljke moraju dobro zdrveniti i ući u period niskih zimskih temperatura bez zaostalog zelenog lišća na stablu a posebno bez zelenih delova stabljike. Posle opadanja 60 % do 70 % lisne mase potrebno je obaviti jesenje plavo prskanje sredstvima na bazi bakra što predstavlja veoma dobru preventivnu meru u zaštiti voćnjaka.

Osnovno đubrenje podrazumeva đubrenje zasada organskim i mešanim mineralnim đubrivima u fazi mirovanja. Ovaj period je pravi momenat za osnovno đubrenje. Obavlja se umladim i starim zasadima samo sa različitim količinama hranljivih elemenata. Najbolje i najispravnije je đubriti zasad na osnovu agrohemijske analize. Kao organsko hranivo koristiti goveđi ili ovčji stajnjak ali uvek dobro zgoreo (najmanje 1 godine starosti, pokriven i pravilno skladišten). Uobičajeno je da se zasad đubri stajnjakom svake 3-4 godine sa 30-40t/ha. Ako se unosi svake godine količinu obavezno smanjiti i ići sa 10-tak tona zavisno od visine humusa u zemljištu. S obzirom da je danas teško nabaviti stajnjak, njegova primena se može zameniti sa odgovarajućom količinom peletiranog stajnjaka, koji
je danas pristupačan na tržištu, ili komposta, glistenjaka. Na teškim zemljištima ništa ne može biti adekvatna zamena za stajnjak.

Po završetku đubrenja zasada pristupa se odmah obradi zemljišta. Koju ćemo obradu primeniti zavisi od starosti zasada, načina održavanja zemljišta u zasadima tokom vegetacije ,ali je jako bitno da se uneto đubrivo unese u zemljište radi bolje iskorišćenosti od strane same biljke.

Rezidbu u rodnim zasadima treba obavljati u periodu mirovanja U našim uslovima, kontinentalne i umereno kontinentalne klime, rezidba se može vršiti tokom zime i u rano proleće, mada kad su u pitanju veći zasadi, ipak se mora rezati tokom celog perioda mirovanja tj. sa rezidbom treba početi čim opadne list i voćka uđe u period mirovanja.Ovo je veoma ozbiljna i važna agrotehnička mera. Najbolje je da se obavlja uz konsultaciju stručnjaka jer njom planiramo prinos i vršimo formiranje rodne površine ne samo za sledeću godinu već i za duži period plodonošenja. Sve greške u ovoj operaciji direktno će uticati na rodni potencijal time na prinos i prihod. Koju ćemo rezidbu primeniti zavisi od vrste voća, podloge na koju je voćka kalemljena, gustine sadnje, i naravno namene
voća.

U svakom slučaju u rezidbi se moraju ukloniti sve polomljene rodne grane, sve grane koje idu u unutrašnjost krune kao i sve grane koje se preklapaju i ometaju normalan rast, zaštitu voća i normalno plodonošenje. Pred samo kretanje vegetacije, kada pupoljci nabubre potrebno je ponoviti tretman zasada sa sredstvima na bazi bakra uz dodatak mineralnih ulja. 

Povezano

Iz ove kategorije