Mušmula (lat. Mespilus germanica ) je žbunasta biljka iz roda ruže. To je poslednje voće u sezoni i bere se od sredine oktobra do decembarskih mrazeva.Iako nepravedno zapostavljena voćka, izuzetno je cenjena zbog svojih lekovitih svojstava. Mušmula se najčešće jede u sirovom stanju, veoma je zahvalna za preradu jer od samo jednog kilograma ovog voća može da se dobije čak 600 grama džema.

Vinari tvrde da odlično ide sa svim vrstama vina. Mušmula raste kao listopadni žbun ili nisko drvo visine do šest metara. Potiče iz jugozapadne Azije. Ovo voće nije zahtevno za uzgoj, nije potrebno prskanje, a zasadi su vrlo dugovečni. Vrlo je izdašna i u punoj rodnosti, nakon dvadesete godine starosti, mušmula kalemljena na dunju prosečno daje prinos od 60 do 80 kilograma, a kalemljena na beli glog i oskorušu daje prinos od 100 do 150 kilograma po stablu. Kako savetuju iskusni voćari da bi mušmula dostigla vrhunski kvalitet dobro je da dočeka prvi mraz. Mušmula nije probirljiva kada je u pitanju zemljište, listovi su jednostavni., široki i izduženi. Cvetovi su pojedinačni, bele boje i krupni. Mušmula ima najduže razdoblje od vremena cvetanja do berbe odnosno od 180 do 190 dana. Plodovi su vrlo ukusni, kiselkasto-slatkasti, sa semenkama.
Lekovita svojstva mušmule poznata su od davnina. Ova zdrava voćka ima svega 47 kalorija u 100 grama, nema masnoće ni soli. Plod nije previše sladak, ali je bogat vitaminima C i B, kalijumom, kalcijumom, gvožđem i magnezijumom kao i belančevinama, ugljenim hidratima, taninom, pektinom, organskim kiselinama. Mušmule su bogate dijetetskim vlaknima i preporučuju se kao dijetetska ishrana.

Najčešće se konzumiraju sirove a od njih može da se napravi vrlo ukusan džem ili liker. U lekovite svrhe koriste se listovi, kora, cvetovi, semenke i zreo plod mušmule. Plodovi su odličan laksativ i diuretik, smiruju upalu sluzokože želuca. Pektin koji se nalazi u ovom voću pomaže u snižavanju holesterola, zaustavlja krvarenja, poboljšava vid i blagotvorno deluje na kožu i kosu.

Nezrela mušmula koristi se za zaustavljanja krvarenja u usnoj duplji kod krvarenja zuba i desni, a ima i protivupalno  dejstvo. U tom slučaju pravi se čaj od lista mušmule. Posebno lekovite su semenke koje se ostave u vodi da nabubre, pri čemu se stvara sluz koja se koristi kao obloga za razne povrede kože. Semenke sadrže manji procenat cijanovodične kiseline pa se treba strogo pridržavati recepta kako ne bi došlo do neželjenih dejstava. List se u lekovite svrhe sakuplja u proleće, suši na promaji i kasnije priprema kao čaj dok se cvet bere u maju i junu i koristi kao čaj za probavu.