Pripremanje zemljišta za sadnju

Ilustracija: sadnja voćaka, foto: Radoslav Cvetković
Ilustracija: sadnja voćaka, foto: Radoslav Cvetković

Parcelu treba  očostiti od suvišnog drveća, kamenja i drugih predmeta. Potom,  na brdsko-planinskom terenu, ako je potrebno , napraviti terase , na niskom , sa viškm vode,kanale za odvodnjavanje ( mada se ovakva zemljišta manje koriste ),  a zatim rigolovati ili duboko riljati. Ako je nivo podzemne vode ispod 2 m odvodnjavanje nije potrebno. Ovo su sve poslovi koje treba raditi u „ mrtvoj sezoni „ kada je manje drugih.

Da ne bi radili napamet preporučljivo je (pogotovu za veće zasede), da se obavi analiza zemljišta i utvrdi sadržaj osnovnih elemenata ishrane, pa onda đubriti .

Bez analize,  osrednje plodno zemljište se nađubri sa 2-5 kg stajnjaka,  70-80 g kalijum sulfata po m2 , a onda riguluje ili duboko rilja . Sličan postupak i odnos količina đubriva je pri kopanju jamica, s tim što mineralna đubriva (ako nema pomenutih,  koristiti kombinovana sa više kalijuma,  a manje fosfata ) idu na dno , sa stajnjakom , ili nešto plice, pomešana sa zemljom .

Ako sedimo gde su bile voćke, zemlju treba 2-3 godine zatraviti , ili gajiti mahunarke što zemljište obogaćuje azotom,  a pre sadnje ga dobro podjubriti stanjakom. ili zaoriti detelinu, grašak i slično.

Humke i leje se prave da bi se nivo podzemne vode udaljio od korena sadnica: mesto humke se obeleži kočićima. Oko svakog kočića razbaca se djubrivo , a potom prekopava u krug prečnika oko 3 m i na dubinu od 20 cm . Zatim se kopa zemlja van prekopanog kruga i baca u centar kruga dok se ne dobije humka visoka 60-70 cm. U centar svakog kruga sadi se po jedna sadnica.

Oko budućeg reda voćaka ocrtaju se ivice  leje  široke 1-1,5 m sa obe strane. Leja se đubri i prekopava,  ili zaorava 20 cm duboko. Na ivicu se nabacuje zemlja uzeta sa strane, dok se ne napravi leja visoka 60-70 cm , u čijoj se sredini , posle planiranja,  sade voćke. Humke i leje treba napraviti 2-3 meseca ranije da se szemlja slegne . Njpodesnija mesta za podizanje voćnjaka su ravna zemljišta sa blagim nagibom. Voćari amateri gotovo sve operacije obavljaju ručno,  pa se za sadnju mogu koristiti i mesta sa većim nagibom.

Na omanjem prostoru kao što je okućnica, proizvođači amateri mogu da spoje lepo sa korisnim, pa da pre sadnje voćaka ( ili drugih kultura ),  izgradnjom terasa isprelamaju nagib i tako zemljište,  uz malo izdataka, prilagode potrebama gajenju voćaka .

I ovakve mini terase su trajnija mera u suzbijanju erozije i konzervacije vlage u zemljištu. Posebno je efikasana u kombinaciji sa nekim biološko-agrotehničkim merama,  kao što je konturna obrada i sadnja ( setva ),  naročito zatravljivanje. Gradnju terase treba započeti odozgo,  sa vrha brega, odnosno od parcele gde postoji obezbeđenje od naleta vode. U suprotnom voda bi rušila terase, pa bi ta gradnja ličila na „zidanje Skadra „.

Terase se projektuju i grade konturno ( po izohipsi ) tj. upravno na pad terena. Širina terase je najčešće  m. Kosine (škrape ) otkopa i nasipa grade se  pod uglom od stepeni.  Zemlja se praktično pomera sa gornje strane , od sredine terase otkopava i nabacuje na donju sve dok se ne dobije zaravnjeni prostor širine npr.  dva metra … Terase se uglavnom grade sa kontrapadom. To znači da je dno otkopa ( ivica gornje kosine ) niže od vrha  nasipa  ( donje kosine ).  Dakle ,  dno terase ima pad suprotam padnu terena za oko 5 posto . Voćke se najčešće sade na nasutom delu. Odmah po iskopu i planiranju ( ravnanju ) terasu treba zasejati kvalitetnom smešom . Na nasipu terase dok je voćnjak mlad,  može se sejati povrće.  Njegova obrada i nega koristiće i voćkama.

Najpodesniji raspored voćaka na terasama sa malim nagibom je trougaoni. Tu se svako stablo iz drugog reda nalazi naspram dva stabla iz drugog reda. Ako pravim linijama povežemo tri susedna stabla dobićemo ravnostrani ili ravnokraki trougao . U šahovskom rasporedu se najbolje koristi zemljište i svetlost,  a broj stabala na istoj površini je veći . Ovaj raspored ima i antierozivnu ulogu.

Za velike nagibe i isprelamane terene najpogodniji je konturni raspored voćaka . One su rasporedjene po izohipsima tako da im tako da im redovi nisu uvek pravi i paralelni. Tamo gde je nagib veći,  redovi se približavaju ,  a gde je manji – udaljavaju.

Povezano

Iz ove kategorije