Pored značajnog smanjenja proizvodnih površina pod krompirom, ostaće zabeleženo da je 2021. bila godina sa blagom zimom i malo padavina, hladna u martu i početkom aprila, sa blagim prolećem i brzom prelasku u leto od polovine juna. Od 20. juna do kraja avgusta imali smo izuzetno malo padavina u celoj zemlji i veoma dug period visokih temperatura (51 dan sa temperaturama preko 30 0C.) Kao posledica visokih temperatura zemljišta u junu, značajan broj sorti je „odbacivao“ krtole. Takođe, javljale su se opekotine na nadzemnoj masi, lišće je podgorevalo a biljke su ubrzano starile što je uslovilo značajno smanjenje prinosa. Prinosi su izuzetno niski u brdsko planinskom području kao i na njivama koje nisu navodnjavanje ili su zalivane sa zakašnjenjem.
Krtole će se veoma teško čuvati tokom zime i proleća jer su tokom vegetacije bile izložene stresu, pa će mirovanje klice biti veoma skraćeno. Očekuju se prinosi od 30-35 tona roda navodnjavanih useva, a prinos u suvom ratarenju neće biti veći od 15 tona krompira. U evropskom proizvodnom regionu vremenske prilike su tokom proleća i naročito leta bile drugačije.
Severozapadna Evropa je imala jedno od najvlažnijih leta poslednjih decenija. U nekim područjima u Belgiji i Zapadnoj Nemačkoj, kiša je sredinom jula je dostigla apsolutni istorijski
maksimum. Od sredine jula problemi sa plamenjačom krompira su bili stalna briga za uzgajivače, a troškovi hemijskih tretmana će takođe biti na istorijskom nivou. Sve veći broj proizvođača kaže da su njihove epidemije plamenjače manje-više pod kontrolom, ali će na ovaj ili onaj način uticati na sezonu (manji neto prinosi i pitanja kvaliteta krtola).
Očekuje se da će globalni prinosi na nivou EU-04 (zona „NEPG“) biti otprilike jednaki onima od prošle godine, odnosno 45 tona po hektaru i nešto iznad petogodišnjeg proseka. Biće relativno značajnih razlika između bruto i neto prinosa.
Takođe, još uvek postoji mnogo neizvesnosti u vezi sa kvalitetom (trulež, pukotine, prorastanje krtola), uslovima berbe i skladištenju krtola. Očekuje se da će ukupna proizvodnja u zoni „NEPG“( Holandija, Belgija, Nemačka, Francuska) biti oko 22,4 miliona tona (proizvedeno na površini od 497.700 hektara). To je manje nego prošle godine, uglavnom zbog smanjene zasađene površine (delom zahvaljujući pozivu NEPG -a), i slično proseku od 5 godina. Zbog veoma toplog i suvog leta u južnoj Evropi, severnoj Africi i na bliskom istoku, procenjuje se da izvoz svežeg krompira u mediteranski bazen i verovatno u istočnu Evropu mogao bi biti veći nego prošle godine što će otežati situaciju domaćih proizvođača.
