Fitopatogena gljiva prouzrokovač ovog oboljenja prezimi u opalom lišću. Primarne infekcije u proleće ostvaruju askospore koje se prilikom padavina oslobađaju iz askusa, i nošene vazdušnim strujama dospevaju do listova. Pošto prođe period inkubacije, dolazi do pojave simptoma. Na inficiranim listovima formiraju se sitne pege, nepravilnog obilka. Pege su uočljive na listovima, vrlo retko na plodovima. U početku mrke boje, kasnije poprimaju sivkastu boju. U središnjem delu pega obrazuju se piknidi crne boje, a po obodu pega uočava se mrko ljubičasta boja. U piknidima se obrazuju piknospore.
One se u povoljnim vremenskim uslovima, u uslovima padavina oslobađaju, rasejavaju kapima kiše i vazdušnim strujama, i ostvaruju sekundarne infekcije tokom vegetacije. Na jednom listu može se uočiti veći broj pega. Prilikom jačeg napada dolazi do spajanja pega, usled čega nastaju veće nekrotične površine. Može doći i do prevrene defolijacije, opadanja lišća. Ovakve biljke dočekaju zimu oslabljene što može za posledicu da ima slabiji rod naredne godine.
Značajne štete mogu nastati u rasadničkoj proizvodnji. Takođe, u zasadima malih površina, na okućnicama, gde nije intenzivna proizvodnja i ne sprovodi se adekvatna zaštita fungicidima. Sakupljanje i uništavanje opalog lišća u jesenjem periodu, je značajna nepesticidna mera, s obzirom na činjenicu da patogen prezimi u opalom lišću. Ovom merom smanjuje se infektivni potecijal patogena za narednu vegetaciju. Što se tiče hemijskih mera zaštite, fungicidnim tretmanima usmerenim na suzbijanje najznačajnijeg patogena kruške – prouzrokovača čađave krastavosti kruške (Venturia pirina), uspešno se suzbija i ovaj patogen.
