Važne smernice za orezivanje kruške

Ilustracija: Voćanjak, foto: G.Đ.
Ilustracija: Voćanjak, foto: G.Đ.

Osnovni preduslov za postizanje dobrih prinosa kod krušaka jeste zimska rezidba, sa kojom se može krenuti od novembra. Međutim najveći problem predstavlja bujnost stabala zbog izostanka letnje rezidbe i nekvalitetne podloge u vidu sejanca divlje kruške.

Orezivanjem treba da se stvori takvo stablo koje će u punoj rodnosti moći da ponese težinu obrastajućeg drveta i roda, odnosno plodova, a da pri tom ne dođe do lomljenja ili jačeg povijanja celog stabla ili pojedinih skeletnih grana.

Zato orezivanjem treba obezbediti uravnotežen razvoj svih delova krune, a posebno osnovnih grana.

Rezidbom, krušku dovodimo do željenoga uzgojnog oblika, te uz pomoć drugih agrotehničkih mera regulišemo redovnu i obilnu rodnost kao i dobivanje visoko kvalitetnih plodova. Rezidbom kruške treba zameniti trideset posto rodnog drveta, i time stvoriti povoljnije uslove za razvoj plodova, kao i za porast novih rodnih grana. Tokom oblikovanja uzgojnog oblika kruške ne smemo jako rezati, jer jaka rezidba podstiče  izbijanje velikog broja vodopija, koje ne služe ničemu i uklanjamo ih iduće godine prilikom rezidbe.

Jaka (oštra) rezidba ima negativan uticaj na mladu voćku, jer usporava početak rađanja i smanjuje rast celog stabla. Umerenom rezidbom kod mladih krušaka postižemo stvaranje snažnog drveta, prošaranog sekundarnim i tercijarnim granama, koje nose rodno drvo. Kod kraće orezane grane razviće se bujniji izboji nego na dugačkoj orezanoj grani. Kod kruške je vrlo bitan vršni pupoljak, iz kojeg izbijaju najjači izboji. To je bitno kod formiranja uzgojnih oblika, odnosno izgradnji kosturnih grana. Rodno drvo kruške uglavnom je kratko. Kao što ima sorti jabuka koje rode na dužim rodnim granama, tako i sorte kruške „vilijamovka“, „krasanka“ i „hardijeva“ rađaju na dužim granama. Ovi lastari se ne skraćuju jer se cvetovi na njima otvaraju sedam do deset dana kasnije, što u slučaju prolećnih mrazeva može biti od velikog značaja. „Krasanka“ je posebno osetljiva na rezidbu.

Najproduktivnije je rodno drvo staro dve i tri godine. Pored toga je i nezaobilazan princip: na stablu sa malo cvetnih pupoljaka, ostavlja se rezidbom, više rodnih grančica sa cvetnim pupoljcima i obratno – više cvetnih pupoljaka – treba obaviti proređivanje i skraćivanje rodnih grančica i rodnog drveta. Na stablima sa mnogo starog rodnog drveta rezidba se izvodi njihovim proređivanjem, bilo sasvim, sa delom grane ili delimično, skraćivanjem tog račvastog rodnog drveta. Vodi se računa da se iz ostavljenog dela dobije novi letorast koji treba da postane rodna grancica. Sa starošću se produktivnost rodne grane smanjuje. Zato rezidbom treba svake godine zameniti oko 10-30% rodnog drveta, čime se suvišne grane odbacuju i time stvaraju povoljni uslovi za zametanje i razvoj ploda, kao i izbijanje novog rodnog drveta.

Povezano

Iz ove kategorije