U januaru ratari, povrtari i vinogradari planiraju šta će raditi tokom godine, dok za stočare nema odmora. Ipak, za biljne proizvođače ovih dana kreće ozbiljan posao – đubrenje pšenice i drugih ozimnih useva.

Ministar Nedimović gostujući na RTS -u, istako je da su 400.000 tona potrebe veštačkog đubriva Srbije i da su kompletno obezbeđene preko uvoznika.

„Obezbedili smo 400.000 tona veštačkih đubriva i biće potpuno podmireni poljoprivredni proizvođači za pšenicu i kasnije za ostale ratarske kulture“, kazao je  Nedimović.

 Saudijska Arabija otvara svoje tržište za poljoprivredne proizvode iz Srbije, u pitanju su  jagnjeće meso, goveđe meso, mleko i mlečni proizvodi.

Potpisan je i sporazum sa Indonezijom, oni otvaraju prvo za jabuku, za kukuruz. 

Nedimović podseća i da je država izašla sa dve posebne mere i da su već četiri banke počele da realizuju meru beskamatnog kreditiranja, dok će još šest banaka početi sa realizacijom tokom narednih dana.

 Država pokriva kompletnu kamatu, vraća se glavnica, tek prvi deo, kada prođu sve žetve, u oktobru. Ne trebaju nikakva posebena sredstva obezbeđenja, dobijete novac da možete jeftinije da uzmete đubrivo“, istako je  Nedimović.

Ističe da je obezbeđeno i seme za setvu i da nema razloga za brigu.

„Što se tiče kukuruza i ostalih kultura koje idu na proleće, nemojte da imate nikakvu brigu. Imamo svoju proizvodnju i nemamo nikakvih problema“, naglašava Nedimović.

Ovih dana pominjalo se da će kineska kompanija da ukaže u preradu kukuruza, a ministar Nedimović kaže da su u toku pregovori sa dva velika investitora – jednim iz Egipta i jednim iz Kine.

„I jedan i drugi se bave prepardom kukuruza i proizvodnjom glukoze, nekih sirupa i proizvoda za farmaceutsku industriju. To su finalni premijum proizvodi od kukuruza. Njima je ideja da prerađuju oko pola miliona tona kukuruza. To su ozbiljne stvari“, ističe Nedimović.

Kaže da je ministar poljoprivrede Egipta najavio da će u martu doći u Srbiju baš zbog realizacije te investicije.

„To je jako dobro jer više ne moramo da prodajemo sirovinu nego radimo poluproizvod ili finalni proizvod koji je mnogo skuplji. To je cilj poljoprivrede“, ističe Nedimović.