Na otvaranju međunarodnog sajma Agrobelgrade,  ministar poljoprivrede Republike Srpske Boris Pašalić je rekao da je na sajmu prisutno oko 50 poljoprivrednih proizvođača iz Republike Srpske i da se nada da će četvrta zemlja koja će postati članica Open Balkana biti Bosna i Hercegovina. Resorno ministarstvo podstiče razvoj malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srpskoj.

Na sajmu smo razgovarali sa Draganom  Vučkovićem , menadžerom   projekta “Razvoj i konkurentnost u ruralnim podučjima” Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

O učešću na Sajmu, Vučković nam je rekao:

-Republika Srpska ima svoj štand na ovom sajmu, koji je posredstvom Ministarstva poljoprivrede obezbeđen za učesnike. Tu imamo dve grupe proizvođača, odnosno dva načina organizovanja. Jedno su samostalni izlagači – to su, pre svega, kompanije koje izlažu svoje proizvode „Sava Semberija“ i neke od vinarija. Proizvođači su organizovani kroz asocijacije, odnosno klastere. Teritorija Republike Srpske pokrivena je geografski sa 7 klastera. Na tim regijama, na kojima klasteri organizuju proizvođače, obuhvaćeni su svi proizvođači, pre svega mali proizvođači, koji se bave preradom voća i povrća u vlastitom domaćinstvu. Oni plasiraju svoje proizvode koji, naravno, imaju svu dokumentaciju za te proizvode. To su deklarisani proizvodi, upakovani po važećim zakonima i standardima za stavljanje u promet. Isto tako, predstavljaju i veće firme, odnosno proizvodjače, koji nisu bili u mogućnosti ili im je bilo zahtevno vreme da se organizuju da tri dana provedu ovde. Sa te regije, klasteri mogu da urade, pre svega, za njih prezentaciju njihovih proizvoda zainteresovanim stranama. Inače, klasteri se bave i organizovanjem proizvođača, promocijom i prodajom njihovih proizvoda, rade marketing za njih, obavljaju stručno savetovanje, odnosno primenu novih tehnologija za te proizvodjače, rade na obezbedjivanju raznih projektnih sredstava iz vladinog i nevladinog sektora, odnosno popunjavaju aplikacije i ostalo što je potrebno da bi se ta sredstva dobila.

Klasteri rade na unapređenju organizacionog nivoa proizvođača. Znači, svaki klaster se trudi da proizvođača organizuje, pre svega, kroz udruženje a onda kroz zadruge, zavisno jesu li oni grupisani kao podsektor ili su grupisani organizacijski zbog tržišta, da bi stabilizovali tržište. Tako da sad već imamo rast proizvođača koji se organizuju u zadruge i neke od tih zadruga i predstavljaju klasteri na ovom sajmu.

*Koliko u Republici Srpskoj postoji registrovanih poljoprivrednih proizvodjača?

– U Registru je registrovano oko 40.000 proizvođača. Tu su proizvođači mleka najbrojniji, ali Registar, pre svega, služi da bi vodio evidenciju o proizvodjačima. I to je jedan uslov da bi, pre svega, mogli da apliciraju za podsticaj. Registrovano je oko 40.000 onih koji imaju interes da dobiju podsticaj od države. Isto tako, postoji i veliki broj malih, kojima je sama registracija i ispunjavanje uslova – trošak koji mora da bude u srazmeri sa dobijenim u podsticajima, tako da dosta malih proizvodjača još uvek nije našlo svoj interes da bi se registrovalo. Ali, oni žive i rade na poljoprivrednim domaćinstvima i negde kroz razne projekte, kao (IPADO?) projekat, podstiče se način da se oni uključe baš kroz ovo grupisanje i organizovanje, da bi im neko pomogao, pre svega, u pristupu na tržištu, u tehnologiji, u svemu onome u čemu oni još dorasli nisu, da dodju na taj nivo da imaju interes da se uključe i da se registruju i da ostvare pravo na podsticaj.

*Kakav je odnos Ministarstva poljoprivrede Srbije i Ministarstva poljoprivrede RS?

-Generalno su dobri odnosi dva ministarstva, prilično se poboljšala i unapredila saradnja. I na Sajmu imamo posete od strane ljudi zaposlenih u Ministarstvu Republike Srbije i dosta kontakata imamo sa njima. Vidimo da postoji obostrana želja za saradnjom i volja Ministarstva poljoprivrede Srbije da se što više uključi i pomogne Ministarstvu poljoprivrede Republike Srpske.