Virus šarke šljive u Srbiji zvanično je registrovan 1935. godine i do danas se raširio po svim krajevima zemlje, a najrasprostranjeni je u onim delovima gde se najviše gaje koštičave voćne vrste. Ovaj virus je prisutan kod različitih domaćina, kod šljive, dženarike, kajsije i breskve. Trešnja i višnja takođe su domaćini virusu šarke ali u našoj zemlji takvi slučajevi za sada nisu potvrđeni.

Poslednjih dvadesetak godina u Institutu za voćarstvo u Čačku primenom najasvremenijih molekularnih analiza intenzivno se rade ispitivanja.  Darko Jevremović, stručni naučni saradnik u Institutu za voćarstvo u Čačku kaže da su utvrđena tri glavna soja virusa šarke šljive – M, D i Rec. Poslednji je rekombinat predhodna dva soja i on je i najrasprostanjeniji kod šljive i kajsije, dok kod breskve dominira M soj.

Prema rezultatima Instituta za voćarstvo u Čačku, prikupljenih obilaskom terena, vizuelnih pregleda i kasnijim radom u laboratoriji, 70 odsto stabala šljiva u Srbiji zaraženo je virusom šarke. Kada je breskva u pitanju, situacija je povoljnija, dok se za kajsiju ne mogu izneti egzaktni podaci jer se na njenom lišću jako teško uočavaju simptomi ovog virusnog oboljenja, kaže Darko Jevremović.

On podseća da se virus šarke prenosi zaraženim sadnicama, zaraženom podlogom, kalem tračice. Ipak, najčešći način je preko biljnih vaši, ujedno on je i najopasniji i najrasprostanjeniji jer je biljnoj vaši dovoljno samo nekoliko minuta da se sa zaraženog preseli na zdrav list.

-Kada se govori o istraživanjima osetljivosti sorti, najviše se istraživala šljiva, a kao najosetljivija pokazala se naša autohtona sorta požegača.  To je razlog zbog kojeg je uzgajanje požegače onemogućeno, a njeni plodovi su postali neupotrebljivi – imaju značajno manje šećera, a više kiselina nisu pogodni ni za proizvodnju rakije niti za druge vidove prerade. Ostale sorte su u manjoj ili većoj meri otporne na virus šarke, zaraze se, ali značajnijih posledica na prinos ili kvalitet ploda, nema, objašnjava naš sagovornik.

Od Jevremivića saznajemo da je sorta „čačanska rodna“  jako osetljiva, i kada je zaražena ima izraženih simptoma na lišću, plodovi su normalno razvijeni ali sazrevaju sedam dana ranije.  Njihov kvalitet nije narušen te se mogu konzumirati u svežem stanju, a takođe se mogu i prerađivati.  Zbog toga se kaže da je „čačanska rodna“ ekonomski tolerantana  sorta jer zbog njenog rodnog potencijala i nakon opadanja dela plodova, daje dobar prinos.

-Kada se govori o drugim sortama koje se kod nas gaje kao što su „čačanska lepotica“, „stenlej“, „čačanska najbolja“ i sve ostale, može se reći da su tolerantne na virus šarke i u njihovom uzgoju nema nikakvih problema čak i kada su stabla zaražena. Moram napomenuti da se biljke kada se zaraze virusom šarke, ali i svakim drugim virusom, ne mogu izlečiti. Ne postoji ni jedna mera, zaštite, niti agrotehnička niti hemijska, nakon zaražavanja jer virus ostaje u biljci. Ali, ono što može da se uradi jeste primena preventivnih mera – saditi zdrav sadni materijal, nove zasade podizati na izolovanim lokacijama na kojima nema puno koštičavih vrsta voćaka, a ovo posebno važi za požegaču,  što je u Srbiji praktično nemoguće, objašnjava Jevremović uz napomenu da kada se govori o suzbijanju lisnih vaši koje su prenosioci virusa šarke, u šljivicima se svakako sprovode redovne mere zaštite ali one nikako ne mogu da utiču na suzbijanju ove bolesti.