Napokon je zima iza nas ali i najkritičniji period za pčele, jer u martu dolazi do smene zimskih i letnih pčela, a to je jako kritičan trenutak posebno za slabe pčelinje zajednice. Ne treba zaboraviti pčelarsku uzrečicu „mart kupi škart“, sva slaba ili bolesna društva će u martu proći fazu „biti ili ne biti“, a takva društva su posebna pčelareva briga.

Pčelar ne sme odlagati saniranje takvih društava i mora to obaviti prvom prilikom. Za zdrava i jaka društva dane u kojima su se pčelinje zajednice borile za opstanak i preživljavanje, zamenjuju dani burnog i ubrzanog razvoja. Pčele kao da žele nadoknaditi zimsko mirovanje pa se ne štede i neumorno se trude da iskoriste ono što im priroda nudi.

Pregled počinjemo uvek sa severne „hladne“ strane košnice gde po pravilu u ovo doba nema pčela. Ako na krajnjem ramu ima meda a ram je još letos ili jesenas kao crn, star, odvojen za pretapanje, treba površinu sa medom izgrebati viljuškom za otklapanje saća. Taj ram ćemo po završenom pregledu košnice malo odmaći od susednog rama.

Stimulativnim prihranjivanjem podstiče se da matica polaže veći broj jaja, a društvo u celini da intenzivnije hrani maticu i leglo, pa se takvo društvo brže razvija.

Određivanje stimulativnog prihranjivanja se određuje prema klimatskim uslovima, odnosno sa razvojem pčelinje paše.

Prihranjivanje se može vršiti dodavanjem svake večeri 200-300 g šećernog sirupa (razmera 1:1).

Ako u košnici ima dosta meda, umesto stimulativnog prihranjivanja, mogu se svakih 3-5 dana sa ramova napunjenih medom skinuti voštani poklopci na površini jednakoj polovini čovečije šake. Taj med pčele preuzimaju i stavljaju ga bliže pčelinjem leglu.

Pčelari treba da prate unos nektara i da ne dozvole da se ceo prostor u gnezdu ispuni i matica blokira tako da nema prostora da polaže jaja.