Prvi korak je izabrati adekvatno đubrivo. Sam izbor zavisi od kiselosti zemljišta i vremena primene, kao i željenih kvalitativnih sastojaka ploda, odnosno svrhe uzgoja. Prolećnim đubrenjem osiguravamo sva hraniva potrebna za novo vegetacijsko razdoblje. Ukoliko u jesen fosfor i kalijum nisu uneti u tlo, obavlja se i osnovno đubrenje, najčešće NPK đubrivima formulacije 7:14:21, 8:16:24 ili sličnog odnosa. Okvirna količina je 450-800 kg/ha. Ako se samo prihranjuje azotom, onda se koriste zasebna azotna đubriva poput UREE ili KAN-a. Osim navedenih azot može da se unese putem NPK đubriva s povećanim sadržajem azota NPK 20:10:10 ili NPK 15:15:15.
Urea predstavlja visoko koncentrovano azotno đubrivo koje sadrži 46% azota u amidnom obliku, a koje se pod povoljnim temperaturnim uslovima lako razgrađuje u amonijumski i nitratni oblik. Stoga je preporuka da se Urea dodaje kada temperatura zemljišta dostigne 10° C.
KAN predstavlja azotno đubrivo amonijum nitrat kojem je radi poboljšanja fizičkih osobina dodat mleveni dolomit. Sadrži 27% azota od čega je polovina u amonijumskom, a pola u nitratnom obliku te do 4,8% magnezijuma (MgO) i 6,5%-8,5% kalcijuma (CaO). KAN se proizvodi kao granulisani ili prilirani. Preporučljivo je da se ukupna godišnja količina azotnih đubriva podeli na više obroka kako bi se efikasno iskoristio azot od strane korena voćke i kako bi se sprečili veći gubici.
