Nepotrebno zapostavljena kod nas

Ilustracija: keleraba, foto: pixabay
Ilustracija: keleraba, foto: pixabay

Keleraba je veoma stara kultura. Može se koristiti sveža ili kuvana. Sadrži 12% suve materije i 7% ugljenih hidrata i vitamina.

Kao i ostale kupusnjače i keleraba je dvogodišnja biljka. Cvast se formira u drugoj godini. Dešava se da rane sorte formiraju u prvoj godini cvet, bez formiranja jabučice, ukolko su u ranim fazama rasta bile izložene niskim temperaturama.

Optimalna temperatura za rast i formiranje zadebljale stabljike je 14 do 20°C. Za ranu proizvodnju su pogodna zemljišta lakše strukture a kasnu proizvodnju su bolja zemljišta sa većim kapacitetom za vodu. Za proizvodnju nisu poželjna kisela zemljišta (optimalna ph 6-7).

U proizvodnji poštovati plodosmenu. Da bi se ponovila sadnja na istoj parceli treba da prođe najmanje 3 godine.
Đubrenje uraditi prema agrohemijskoj analizi zemljišta.
Proizvodnja se može raditi iz rasada (najčešće) i direktnom setvom (retko).
Za ranu proizvodnju rasada se proizvodi u zaštićenom prostoru uz optimalnu temperaturu od 16°C.
Za jesenju proizvodnju rasad se može gajiti na otvorenom ili kontejnerima.

Rasad se u prolećnoj sadnji rasađuje na 25 x 30 cm sa oko 16 biljaka na m² a, u jesenjoj sadnji se može rasađivati na rastojanju 35 x 35 cm sa oko 12 biljaka na m².

Nega useva je ista kao kod kupusa. Najvažnija mera je održavanje vlage zemljišta iznad 65% PVK, da u slučaju jačih padavina ne bi došlo do pucanja jabučice.
Berba rane kelerabe počinje u maju i junu, kasna se bere do kraja oktobra.
Prinosi kelerabe se kreću od 20 do 30 t/ha, a kasnih jesenjih i do 50 t/ha.

Povezano