U pčelinjim društvima, koja su zazimljena sa oko 15.000 pčela, u martu će biti 12 – 13.000 pčela, koje su u znatnoj meri već iznurene većom potrošnjom hrane u toku zime. U ovako slabijim pčelinjim društvima u toku marta se bije teška bitka za opstanak i u toj borbi pčela za opstanak pčelar ima veliku ulogu, jer može mnogo da pomogne pčelama da nekako dočekaju kraj marta.
Ta pomoć slabijim pčelinjim društvima naročito se sastoji u obavljanju sledećih poslova:
- sužavanje pčelinjeg gnezda na broj ramova koji su gusto posednuti pčelama;
- dobro utopljavanje pčelinjih društava;
- zaštita leta od udara vetrova;
- postavljanje pojilice što bliže pčelinjim društvima;
- čišćenje podnjače;
- stavljanje pogače iznad plodišta, ukoliko su pčele izbile na satonoše.
Sve ove mere treba da pomognu pčelinjem društvu da se sačuva toplota (temperatura oko 35 stepeni Celzijusa) i vlažnost (oko 60 %) u gnezdu sa sve više legla. Praktično, sve ove mere trebalo bi da pomognu slabijem pčelinjem društvu, koje početkom marta ima 12 – 13.000 pčela da dočeka kraj marta bar sa navedenom količinom pčela, eventualno sa malo manjom. Opšte je pravilo u pčelarstvu da, što je pčelinje društvo izašlo slabije iz zime, ono će se utoliko slabije razvijati u martu.
Pčelinjem društvu koje je iz zime izašlo sa 17 – 18.000 pčela skoro da nije potrebna nikakva pomoć pčelara. Pčele u tako jakom pčelinjem društvu su dobro zimovale, vitalne su i dugovečnije. Jako pčelinje društvo će se već u toku marta ubrzano razvijati, a krajem marta će biti za preko 10 % jače nego što je bilo početkom marta. Naravno, utopljavanje pčelinjeg društva, voda (pojilica) na pčelinjaku i ostale aktivnosti koje smo već naveli na primeru slabijeg pčelinjeg društva, neće škoditi ni jačem pčelinjem društvu.
Ukoliko pčele početkom marta izbiju na satonoše, odnosno ako probiju mednu kapu, hitno im treba dati pogaču. U martu, čak i ukoliko je neki dan topao, ne treba davati pčelama šećerni sirup, sve dok ne procveta džanarika i dok noćna temperatura ne bude veća od 10 stepeni Celzijusa.
Krajem marta, ako pčelinje društvo (bilo da je slabije ili jako) nema minimum jedan kilogram rezervne hrane, po ulici, treba ga prihraniti šećernim sirupom ( 1 : 1 ili 3 : 2) i to udarnim dozama, odnosno onolikom količinom sirupa koliko pčele mogu u toku noći da preuzmu iz hranilice, sve dok im se ne obezbedi najmanje 8 – 10 kilograma rezervne hrane.
Krajem marta, u jačim pčelinjim društvima, matica je već blokirana (polenom) i potrebno je izvršiti proširenje gnezda. Kod izuzetno jakih društava proceniti da li je potrebno izvršiti zamenu mesta nastavaka ( kod LR, Farara, ako je toplo vreme). Drugi način proširenja je prevešavanje (spuštanje) ramova sa zatvorenim leglom u donji nastavak, ako je promenjivo vreme. Na mesto prevešanih ramova dodavati najpre ramove sa izvučenim saćem, a zatim i ramove sa satnom osnovom.
